Piše: J.K.
Nešto ređe se govori o visini bruto plate, odnosno o dažbinama koje se plaćaju državi uz neto platu.
U Srbiji već nekoliko godina se polako smanjuje opterećenje neto plate i sada iznosio oko 60 odsto, uprkos predlozima i idejama da se ono smanji drastičnije što bi posebno rasteretilo najniže plate i omogućilo veće zapošljavanje teže zapošljivih kategorija stanovništva.
Kada se govori o zaradi, zaposleni najpre misle na neto platu s obzirom da je to iznos koji ima svakog meseca leže na račun. Međutim, tu je još jedan deo zarade koji spada u bruto zaradu i vidljiv je na takozvanom isplatnom listu.
Bruto plata je ukupna suma novca koju poslodavac isplaćuje pre odbitka poreza i doprinosa. Prema važećim propisima, u Srbiji stopa poreza na zarade iznosi 10 odsto bruto plate, dok doprinosi za socijalno osiguranje uključuju obavezne doprinose za zdravstveno osiguranje sa stopom od 10,3 odsto (5,15 odsto na teret zaposlenog i 5,15 odsto na teret poslodavca) i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) sa stopom od 24 odsto (14 odsto na teret zaposlenog i 10 odsto na teret poslodavca).
Tu je još i doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti u iznosu od 0,75 odsto koji pada na teret zaposlenog. Neto plata je krajnji iznos koji zaposleni dobija nakon odbitka poreza i doprinosa koji zbirno iznose 37,8 odsto bruto plate.
U odnosu na prosečnu neto platu, porezi i doprinosi iznose oko 60 odsto.
Na neto platu od 120.000 dinara, ukupan trošak poslodavca je 192.500 dinara, odnosno ukupni porezi i doprinosi iznose 72.500 dinara ili 620 evra.
U odnosu na zemlje regiona Crna Gora beleži najnižu zbirnu stopu poreza i doprinosa. Porez na iznos dohotka u visini od 700 do 1.000 evra u Crnoj Gori iznosi devet odsto, dok se na iznos dohotka koji prelazi iznos od 1.000 evra, uz postojećih devet odsto, dodaje dodatnih 15 odsto. Ukupan trošak poslodavca u Podgorici na 1.000 evra neto plate iznosi 1.200 evra, odnosno nameti za poreze i doprinose su oko 200 evra na ovaj iznos plate.
U Hrvatskoj bruto plata zavisi od progresivne poreske stope, te tako na iznose do četiri hiljade evra porez je 20 odsto, a na iznose iznad toga 30 odsto. Najveći deo opterećenja čine naknade za PIO (20 odsto) i zdravstvo (16,5 odsto).
Na neto platu od 1.000 evra, osoba koja živi u Zagrebu i bez dece je, plaća poreze i doprinose od oko 400 evra.
Poreski sistem u Bosni i Hercegovini je nadležnost na nivou entiteta, Federacije BiH i Republike Srpske gde porez na dohodak, kao i u Srbiji, iznosi deset odsto. U Federaciji su doprinosi raspoređeni na Federalni zavod za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO/MIO) u iznosu od 23 odsto, zdravstveno osiguranje u iznosu od 16,5 odsto i naknada za nezaposlenost od dva odsto. Entitet RS uključuje PIO/MIO doprinos od 18,5 odsto, za zdravstvo u iznosu od 10,5 odsto, naknadu za nezaposlenost (0,6%) i doprinos za dečiju zaštitu (1,7 odsto). Zbirno gledano, u Federaciji BiH je ukupno opterećenje plate u iznosu od 41,5 odsto, dok u Republici Srpskoj ono iznosi 31 odsto.
Prema podacima Eurostata, u 2023. godini prosečna zbirna stopa doprinosa u Evropskoj Uniji iznosila je 29,67 odsto bruto plate. Najmanje opterećenje na plate snose građani Kipra (14,15 odsto), Švajcarske (18,57 odsto) i Estonije (18,85 odsto). Najviša stopa doprinosa i naknada na zarade je u Belgiji (39,94 odsto), Litvaniji (37,81 odsto) i Nemačkoj (37,43 odsto).
Izvor: Danas
