Prošle godine EPS i Srbijagas su „koštali“ budžet skoro 2% BDP-a, odnosno oko 1,2 milijarde evra. I ove godine u budžetu se predviđa nastavak subvencionisanja energetskih preduzeća. Uz to idu i vraćanje dugova, borba za podizanje BDP-a, kao i borba za investicije. Novca za subvencije nema, kriza je u celom svetu, tako da sada imamo samo reinvestiranje postojećih preduzeća i realizaciju već sklopljenih ugovora
Srpska ekonomija se nalazi pred velikim iskušenjima u 2023. godini. Negativni signali dolaze sa svih strana: statistika beleži pad društvenog proizvoda u trećem kvartalu, a ni preliminarni podaci za poslednji kvartal nimalo nisu ohrabrujući, država je bila prinuđena na sklapanje obavezujućeg stendbaj aranžmana sa MMF-om i pritom je inflacija dostigla nivo od 15,1% u decembru. Na (ne)prilike u našoj privredi negativno će uticati i nizak očekivani rast u EU (po procenama Evropske komisije svega 0,3%), koja je naš najveći spoljnotrgovinski partner.
Spoljnopolitička pozicija Srbije se dodatno komplikuje zbog zaoštravanja međunarodnih odnosa koji su teško poremećeni usled rata u Ukrajini, ali i zaoštravanjem između SAD i Kine. Pritisci Zapada na Srbiju za uvođenje sankcija Rusiji su sve veći, a istovremeno se traži da se što pre postigne sporazum o „konačnom“ rešenju statusa Kosova i Metohije. Poruka koju su 20. januara predsedniku Vučiću predale diplomate iz zapadne petorke (nazvane i „kvinta“) je jasna; od Srbije se traži da „proguta žabu“ i prihvati članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.
U četvrtom kvartalu prošle godine stopa rasta BDP-a bila je 7%, a u prvom kvartalu ove godine po „fleš-proceni“ biće svega 0.4%
Privreda „žestoko“ ukočila krajem godine
Statistički podaci o kretanju društvenog proizvoda u trećem kvartalu pokazuju žestoko usporavanje privrednih tokova. Međugodišnji rast BPD-a je svega 1%; to je niže i od poslednje projekcije Narodne banke od 1,1%. U četvrtom kvartalu stvari su se dodatno pogoršale: prema „fleš-proceni“ Republičkog zavoda za statistiku, rast BDP-a u poslednjem kvartalu je svega 0,4% na međugodišnjem nivou (konačni podaci biće objavljeni 28. februara, posle zaključenja ovog broja).
Pre samo nešto više od godinu dana, u trećem kvartalu 2021. godine stopa rasta BDP-a je bila skoro 8%, to znači da je stopa rasta pala čak za 7% u prethodnih godinu dana (u četvrtom kvartalu prošle godine stopa rasta bila je 7%, a u prvom kvartalu ove godine po „fleš-proceni“ biće svega 0.4%). To pokazuje dramatično usporavanje privredne aktivnosti, što Vlada stalno pokušava da prikrije prilikom rasprave o ekonomskim temama, hvaleći se brojnim „uspesima“.
Ekonomske teškoće unutar EU se osećaju i u Srbiji – već godinu dana u Srbiju ne dolaze novi investitori, samo se realizuju investicije dogovorene pre početka ratnih sukoba
Vlada je prilikom izrade budžeta za ovu godinu (optimistički) procenila rast društvenog proizvoda od 2,5%; nekoliko meseci pre toga, u Fiskalnoj strategiji Vlada je procenila je da će stopa rasta biti čak 4%. „Pad očekivanja“ pokazuje i da vlast, bar delimično, „uviđa“ da preovlađuju negativne tendencije i da ekonomija klizi nizbrdo.
Veliko je pitanje da li će se ostvariti i projektovani rast od 2,5%, pošto skoro svi nezavisni ekonomski stručnjaci procenjuju da će rast biti između 1,5 i 2%. Situacija može biti nešto bolja ako bude dobra poljoprivredna godina, pošto je prošle godine velika suša značajno smanjila prinose jesenjih kultura. Na društveni proizvod negativni efekat će imati i siromašenje stanovništva usled velike inflacije, što će uticati na smanjivanje potrošnje u ovoj godini. Prošle godine opšti standard stanovništva nekako je „spasen“ naglim porastom doznaka iz inostranstva od čak 60%. Deo toga možemo zahvaliti i dolasku velikog broja ruskih državljana zbog rata u Ukrajini, ali pitanje je da li će se toliki priliv nastaviti i ove godine. Stanovništvo je posebno pogođeno drastičnim poskupljenjima (preko 50%) osnovnih životnih namirnica, pre svega mesa i mlečnih proizvoda.
Teška iskušenja oko vraćanja dugova
Samo za vraćanje dospelih obaveza i pokriće tekućeg deficita ove godine država treba da obezbedi 919 milijardi dinara (7,8 milijardi evra). Toliki novac više nije moguće obezbediti pod povoljnim uslovima na finansijskim tržištima.
Na desetogodišnje obveznice država je bila prinuđena da plati kamatu od 3,1% plus šestomesečni euribor, što trenutku pisanja ovog teksta iznosi 6,2%; petogodišnja obveznica izdata je sa prinosom od 2,9% plus šestomesečni euribor. Euribor će i narednih meseci rasti, jer će Evropska centralna banka i dalje podizati referentnu kamatnu stopu, tako da će kamata koju će država plaćati uskoro preći 7% godišnje, a nije isključeno ni da dostigne 8%.
Samo za kamate država će morati da plati preko 30 milijardi dinara više nego prošle godine; nagli rast troškova za kamate će se nastaviti i 2024. godine. Vreme olakog državnog zaduživanja države i trošenja na raznorazne smislene i besmislene projekte je prošlo i izvesno je da nas očekuje veliko ograničenje državne potrošnje u narednim godinama.
Javna preduzeća podižu cene i potpiruju inflaciju
Prošle godine EPS i Srbijagas su „koštali“ budžet skoro 2% BDP-a, odnosno oko 1,2 milijarde evra. I ove godine u budžetu se predviđa nastavak subvencionisanja energetskih preduzeća.
EPS će stati na noge kada se poveća proizvodnja uglja u kolubarskom basenu i otvori termocentrala Kostolac B3. To ne znači da će problemi EPS-a biti rešeni: kompanija već naredne godine mora da pokrene novi investicioni ciklus. Taj razvoj će takođe morati da bude delimično finansiran iz budžeta jer je EPS usled velikog uvoza skupe struje i prodaje po niskoj ceni u lošem finansijskom položaju.
Poskupljenja struje i gasa će negativno uticati ne samo na standard stanovništva, nego i na privredu. Vlada je „obećala“ MMF-u čitav niz poskupljenja struje ove i naredne godine, pa će pored poskupljenja od 8% od 1. januara nova poskupljenja za 8% uslediti 1. maja, 1. novembra i 1. maja iduće godine. Gas je poskupeo za 11% počev od 1. januara, a uslediće niz poskupljenja od po 10%,kao i za struju.
Predstoje teške političke odluke
Međunarodni posrednici sve češće pominju proleće kao rok za „konačno“ regulisanje odnosa dvejustrana. Manevarski prostor Srbije veoma je mali usled velikih pritisaka vlade Aljbina Kurtija na Srbe koji žive na severu Kosova i Metohije. Uskoro će biti raspisani izbori za četiri opštine na severu Kosova, a na administrativnim prelazima svakog trenutka može da izbije nova kriza oko registarskih tablica, uz nesagledive posledice.
Predloženi „okvirni sporazum“ koji je zapadna petorka uručila predsedniku Vučiću je veoma nepovoljan za Srbiju; to čak kaže i prof. Ivo Visković, koji inače smatra da i takav predlog treba prihvatiti. Eventualno odbacivanje predloga posrednika može biti okidač za novi konflikt, pošto su prištinske vlasti očigledno spremne da krenu u represivno rešavanje problema u četiri opštine na Severu KiM.
S druge strane, potpisivanje sporazuma u takvom obliku lako može izazvati tešku unutrašnju krizu – između ostalog, vladajući režim nije ni na koji način pripremio stanovništvo za takav scenario. Pored insistiranja da se što pre prihvati nepovoljan sporazuma oko statusa KiM, zapadni faktori vrše velike pritiske za uvođenje sankcija Rusiji. Kao i u slučaju neprihvatanja sporazuma oko statusa KiM, Srbiji se preti zaustavljanjem evropskih integracija. Doduše, u to već malo ko i veruje, ali nije isključeno ni da će uslediti i blokada finansijske podrške EU koja je na nivou od 200 miliona evra godišnje.
Neizvesnost koju donosi rat
Rat u Ukrajini će negativno delovati na ekonomiju ne samo Evrope, već i celog sveta. U ovom trenutku ne vidi se kraj tog sukoba; naprotiv, postoji velika mogućnost da dođe do eskalacije uz nesagledive posledice. Zapad će Ukrajini dati i stotinak modernih tenkova; Ukrajina vapi i za lovačkom avijacijom, pa nije isključeno ni da će i to dati ukoliko se rat bude odvijao u rusku korist.
Ekonomske posledice rata koje EU trpi mere se stotinama milijardi evra, prvenstveno zbog visoke cene prirodnog gasa, kao i sankcija prema Rusiji.
Ekonomske teškoće unutar EU se osećaju i u Srbiji – već godinu dana u Srbiju ne dolaze novi investitori (samo se realizuju investicije dogovorene pre početka ratnih sukoba). Dokle god rat bude trajao teško je očekivati investicioni zalet kao prethodnih par godina kada je Srbija uspevala da obezbedi priliv stranih investicija od preko tri milijarde evra godišnje.
Velika iskušenja za istrošeni režim
Posle više od deset godina vlasti režim Aleksandra Vučića se očigledno istrošio i ne može da ponudi rešenje za teške probleme sa kojima smo suočeni. Usled niza grešaka u spoljnoj politici, Srbija je dovedena u ćorsokak i oko kosovskog pitanja i oko sankcija Rusiji; povoljan ishod se ne vidi, kakav god izbor napravili.
Na društveni proizvod negativni efekat će imati i siromašenje stanovništva usled velike inflacije, što će uticati na smanjivanje potrošnje u ovoj godini
Da stvari budu još gore, na političkoj sceni ne postoji realna alternativa sadašnjoj vlasti – čak i da se opozicione stranke koje su protiv Vučića ujedine i da posle nekih novih izbora dobiju većinu u parlamentu, ne vidi se kako bi mogle da formiraju iole koherentnu vlast. Pritom, za neke od opozicionih stranaka se sa manje ili više osnova pretpostavlja da su spremne da budu deo Vučićeve vlasti.
Ma šta Srbija odlučila, teško može da dobije bilo kakvu značajnu spoljnu pomoć. EU je suočena sa velikim unutrašnjim problemima; od nje se ne mogu očekivati niti značajna novčana sredstva, niti će pohrliti reke investitora, niti se može dobiti jasna perspektiva za punopravno članstvo, čak i da se ispune svi mogući i nemogući kriterijumi.
Daleko su vremena u kojima je bilo u izobilju novca na tržištu i kada je Srbija uhvatila (bez svog značajnijeg doprinosa) deo toga talasa. Zatezanje monetarne politike svih vodećih centralnih banaka uzrokovalo je nagli rast kamata na finansijskim tržištima, što posebno pogađa Srbiju. Sve to se dešava uz veliki rast deficita spoljne razmene, koji je dostigao alarmantnih 11,4 milijardi evra u 2022. godini, što može da dovede do teškoća u održavanju nivoa deviznih rezervi i kursa dinara. Ovo su podaci kakva je zaista ekonomska situacija u Srbiji, bez obzira na zvanično širenje „dobrih vesti“. Teško da bismo imali razloga za optimizam i da imamo neuporedivo bolju i sposobniju vlast.
Bogdan Petrović
Izvor: Nova Ekonomija
