Pogled u Kosovo. Troje autora donose sopstvene poglede na svakodnevicu – Biljana Dobrić skicira vreme pre katastrofe, Milan Dobrić beleži tragove života u Kosovskoj Mitrovici, a Milena Petronijević prikazuje zamućeni pogled kroz prozore svoje sobe u Leposaviću
Ovo troje autora, koji pripadaju različitim generacijama, izložili su svoje fotografije u galeriji „Arteget“ Kulturnog centra Beograda u okviru postavke „Tri pogleda. Ogled o percepciji“.
„Da bismo normalno živeli i opstali, svako je oko sebe morao stvoriti sopstveni mehur, iza kojeg je sve nejasno i neodređeno, baš kao i na ovim fotografijama. Kako verovati u istinu kada postoji toliko njenih verzija. Svakim danom čitamo o različitoj stvarnosti kao zamagljenoj istini i pred njom bivamo paralizovani”, primećuje Milena Petronijević, rođena u Leposaviću 1999. godine, student grafičkog dizajna na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu.
Milan Dobrić (1991) student grafičkog dizajna na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, poslednjih desetak godina fotografiše svakodnevicu rodnog grada.
„Beležim prizore koji su prepoznatljivi ljudima iz Kosovske Mitrovice, detalje koji su im dragi, simbole mesta gde živim. Volim fotografije nekadašnje fabrike Trepča, posebno dimnjaka visokog 300 metara. Veoma je zanimljiv pred kraj godine kada se u kotlini pojavi velika gusta magla, a on ispliva. Ti dani, kada magla i simbolički prikriva grad, za mene su možda najlepši period tokom godine u Mitrovici. Neverovatan je prizor i volim da zimskim jutrima dočekujem izlazak sunca na obližnjoj tvrđavi Zvečan“, kaže Dobrić za Sputnjik.
Psi su najčešći motiv na njegovim fotografijama.
„Oni su moji sugrađani koji nažalost poslednja tri meseca stradaju usled trovanja od strane nepoznatih ljudi. Psi su kao i svuda deo društva i posledica neodgovorosti čoveka koji ih dovodi do tog stanja“, naglašava Dobrić.
Primećuje da se Kosovska Mitrovica nije mnogo promenila poslednjih desetak godina. Napominje da nema šta lepog da kaže o prilikama u svom rodnom gradu i zato više voli da se posveti beleženju onoga što mu je drago i detaljima koji ne uključuju nužno ljude, ali jesu deo njegove sredine.
Za razliku od Milana, njegova majka Biljana Dobrić (1965), profesor engleskog jezika u Gimnaziji u Kosovskoj Mitrovici, više se bavila dokumentarnom fotografijom i ljudima iz svog okruženja.
„Za nju fotografija je bila ono što su za nas danas fotografije nastale mobilnim telefonom. Imate mobilni i beležite sve što vam se svidi. Tako je ona činila fotoaparatom tokom studentskih dana i kasnije. Uglavnom su to porodične fotografije, ali i sa starih mitinga krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina. Bilo je dosta mitinga na Kosovu i ona je zabeležila jedan takav“, kaže Milan Dobrić.
Izložba u galeriji „Artget“ otvorena je do 17. juna, a Dobrić ističe da im ta prilika mnogo znači pošto ih nemaju mnogo.
Marija Jakovljević
Izvor: Sputnjik
