Koje su posledice prvog meseca rata u Ukrajini

Za mesec dana rata deset miliona Ukrajinaca napustilo je domove. Više od 3,6 miliona je izbeglo, oko 6,5 miliona je raseljeno, uglavnom na zapadu Ukrajine. Najviše izbeglica stiglo je u Poljsku, gotovo 2,2 miliona ljudi. U Rumuniji je 555.000, u Moldaviji je više od 370.000, Mađarskoj gotovo 330.000, u Slovačkoj više od 250 hiljada Ukrajinaca. Evropska Unija omogućila je deci da idu u školu, pristup zdravstvenom sistemu i odraslima da rade, za sada godinu dana.

Nešto što je počelo kao specijalna vojna operacija već prvog dana dobilo je obrise rata. Ubrzo se borba sa bojnog prelila na ekonomsko polje, a preko ukrajinske granice potekla reka ljudi. Prema podacima ruske strane – iz stroja su izbacili 30 hiljada ukrajinskih vojnika – 14 hiljada je stradalo, a 16 hiljada ranjeno. Ruske oružane snage, kako navode, izbubile su 1.351 vojnika, a ranjeno ih je gotovo četiri hiljade. Ukrajinska strana ranije je saopštila da su gubici na protivničkoj strani gotovo 16 hiljada vojnika, a na njihovoj 1.300. Koje su posledice prvog meseca rata u Ukrajini?

Za mesec dana rata deset miliona Ukrajinaca napustilo je domove. Više od 3,6 miliona je izbeglo, oko 6,5 miliona je raseljeno, uglavnom na zapadu Ukrajine. Najviše izbeglica stiglo je u Poljsku, gotovo 2,2 miliona ljudi. U Rumuniji je 555.000, u Moldaviji je više od 370.000, Mađarskoj gotovo 330.000, u Slovačkoj više od 250 hiljada Ukrajinaca. Evropska Unija omogućila je deci da idu u školu, pristup zdravstvenom sistemu i odraslima da rade, za sada godinu dana.

U Rusiju je, prema tamošnjim podacima, izbeglo više od 350 hiljada ljudi, najviše u oblasti Rostova. Iz Unicefa stiže dramatičan podatak da gotovo svake sekunde jedno dete iz Ukrajine postane izbeglica. Ujedinjene nacije saopštavaju da je poginulo je 953 civila, povređeno više od 1.500, dok je ubijeno 121 dete.

Vojne operacije u brojevima

Za trideset dana rata u Ukrajini, ruske snage nisu uspele da osvoje nijedan veliki grad. Prema izveštajima i analizama, Marijupolj bi mogao da bude prvi značajniji ukrajinski grad koji bi ruska vojska mogla da osvoji, jer je opkoljen, a njegova odbrana je suočava se sa nedostatkom čak i osnovnih resursa. Kada je reč o ostalim frontovima, prema Institutu za studije rata, glavni ruski front je oko glavnog grada Ukrajine, Kijeva, koji ruske snage opkoljavaju sa severozapada, zapada i sa istoka. Drugi front ruskih oružanih snaga usmeren je ka drugom po veličini ukrajinskom gradu Harkovu, a treći ka Marijupolju i Donbasu.

Četvrti pravac napada ruske vojske usmeren je preko Hersona, koji je prema tvrdnjama Moskve pod punom kontrolom, dalje ka Odesi. Iako na zapadu Ukrajine nema kopnene operacije ruske vojske, Lavov kao najveći grad tog dela države, izložen je povremenim napadima ruskih raketnih i vazduhoplovnih snaga, a pogođen je i centar za obuku stranih dobrovoljaca u Javorovu. Tada je, prema ruskim podacima, poginulo oko 180 stranih plaćenika i uništeno naoružanje, dok Ukrajinci tvrde da je ubijeno 35 ljudi.

U ovom ratu, Rusija je prvi put koristila hipersonično oružje, rakete „kinžal“, koje se lansiraju sa aviona „mig-31“. Prema zvaničnim podacima Ministarstva odbrane Ruske Federacije, uništeno 184 aviona i helikoptera ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, dok zvanični podaci Ministarstva odbrane Ukrajine kažu da su uništili 108 ruskih aviona i 124 helikoptera. Rusi tvrde da su uništili 1.572 borbena oklopna vozila, računajući tenkove, dok Ukrajinci kažu da su uništili 1.597 oklopnjaka i 530 tenkova. Kada su u pitanju ljudski gubici, Ukrajina tvrdi da je do sada neutralisala oko 15.800 ruskih vojnika. Prema poslednjim podacima ruskog Ministarstva odbrane gubici su 1.351 poginuli vojnik, ranjeno 3.825. Navode da su ukrajinske snage izgubile 16.000 vojnika, a 14 hiljada izbačeno iz stroja.

Ekonomski rat

Dok traju borbe na terenu, vodi se ekonomski rat. Pod sankcijama Zapada je više od 1.000 Rusa i 100 ruskih kompanija i institucija. Na ruskoj „stop-listi“ su američki predsednik i njegovi najbliži saradnici. Zamrznuta je gotovo polovina od 640 milijardi ruskih zlatnih i deviznih rezervi. Rusija je zato najavila da će državni dug plaćati rubljama. U rubljama će ubuduće i naplaćivati račune za gas od tzv. „neprijateljskih država“. To je prekinulo slobodni pad ruske valute, koja je ojačala za oko pet odsto.

Za Zapad, Putinov potez je eskalacija ekonomskog rata, kršenje dugogročnih ugovora u dolarima. Povlačenjem rubalja, prekršile bi sopstvene sankcije. Za Rusiju sa zamrznutim sredstvima, plaćanje u stranoj valuti izgubilo je smisao. Odluka se ocenjuje kao probni balon, jer se ne odnosi na naftu, iako od njenog izvoza Rusija zaradi gotovo dvostruko više. S obzirom na veću zavisnost Evrope od ruskog gasa, tumači se, računi u rubljama, poguraće evropske zemlje da se pridruže embargu Vašingtona na ruske energente. Evropa iz Rusije uvozi 40 odsto gasa i gotovo trećinu nafte. Češka se stoprocentno oslanja na ruski gas, slično je i u Mađarskoj i Slovačkoj. Bugarska uvozi 75, Finska i Nemačka 70 odsto. Sankcije Rusiji, Evropu su već pogodile.

Ekonomista Slaviša Tasić ističe da su svi u problemu jer su ruski energenti su važni za sve. Ali, na srednji i dugi rok to neće biti problem za Evropu i Srbiju budući da Rusija nema ogromnu ekonomiju, dodaje Tasić. Kako ocenjuje, Rusija je važna u smislu nafte i gasa ali u suštini bruto domaći proizvod članica EU i Srbije će ove godine opasti za jedan procentni poen, ali će se već na srednji rok stabilizovati. Brisel je zabranio ruske investicije u energetici – što bi Moskvu moglo da košta 3,3 milijarde dolara. Amerika i saveznici ukinuli su povlašćenu trgovinu sa Rusijom. Amerikanci su sankcionisali 40 kompanija ruske namenske industrije, uvoz dijamanata, plodova mora i vodke i izvoz luksuzne robe. Ali dok god Evropa i dalje kupuje ruske energente, Putin ima sigurne prihode. Prošle godine, kada je cena gasa bila deset puta manja, Rusija je zaradila 100 milijardi dolara. Iz svifta je isključeno sedam ruskih banaka, ali ne i banka preko koje Evropa plaća gas.

Povratak u sumorne devedesete

Ipak, inflacija u Rusiji najviša je od 1998. godine. Ruski standard, ocenjuje se, vraća se u sumorne devedesete. Tasić naglašava da se već za ovu godinu se predviđa 15 odsto pada ruskog BDP-a. „Firme same odlaze iz zemlje što će se produžiti period recesije i loši ekonomski trendovi će se produžiti u narednih nekoliko godina“, smatra Tasić.

Prema njegovim rečima, iako Rusija traži alternative i okreće se ka Kini, to neće biti dovoljno. Isključenje iz zapadnog sveta, Evrope i SAD, ne može se nadoknaditi duže vreme, zaključuje Tasić. Rusi su između odluke o nacionalizaciji stranih kompanija, koje su napustile rusko tržište i mera koje bi im pomogle da se vrate. Sa druge strane, na Zapadu se zamrzava ruska imovina, sve do luksuznih jahti i vila. Rusiji je ključno da izveze gotovo osam miliona barela nafte i derivata dnevno. Kina za dan kupi 10 miliona barela i zato Rusija u Kini vidi sigurno tržište.

Ali Peking je pod pritiskom Vašingtona da ograniči svoju ulogu u spasavanju Moskve. U suprotnom i drugoj ekonomiji sveta prete sankcije. Indija je proteklog meseca učetvorostručila uvoz ruske nafte. Sankcije Rusiji uvelo je 37 država. Osim Kine i Indije, nisu im se pridružile i gotovo cela Azija, ni zemlje afričkog kontinenta i Latinske Amerike.

Jelena Terzić i Igor Topalović

Izvor: RTS