Кипар се налази међу пет највећих извора страних директних инвестиција у Црној Гори, али иза тог капитала не морају нужно стајати кипарски инвеститори. Савјет страних инвеститора у Црној Гори (МФИЦ) наводи да улагања са Кипра често могу представљати „офшор“ капитал или власничке структуре компанија. Због тога је отежано утврдити ко су крајњи власници капитала и са којим конкретним пројектима су та улагања повезана.
У анализи „Трендови кретања страних директних инвестиција у Црној Гори од 2015. до 2025. године“ МФИЦ упозорава да податке о улагањима према земљи поријекла треба тумачити са опрезом. Наиме, стране директне инвестиције по државама евидентирају се на основу земље из које је извршена платна трансакција, а не нужно према стварном поријеклу капитала. То значи да држава која се у статистици појављује као извор инвестиције може представљати само посредну тачку преко које је новац пласиран у Црну Гору.
МФИЦ као посебно занимљив примјер издваја Кипар.У извјештају се наводи да инвестиције са Кипра често могу представљати „офшор“ капитал или власничке структуре компанија, а не нужно кипарске инвеститоре. Због тога је, како се наводи, отежано идентификовање крајњих власника капитала и конкретних пројеката са којима су та улагања повезана.
Другим ријечима, податак да је одређени износ инвестиција стигао са Кипра не мора аутоматски значити да је ријеч о капиталу чији су крајњи власници из те државе.
Ko zaista ulaže u Crnu Goru: Kipar među pet najvećih, MFIC ukazuje na offshore kapital
Таква методологија је важна приликом тумачења ранг-листа највећих страних инвеститора у Црној Гори, јер земља из које је извршена трансакција и стварно поријекло капитала не морају увијек бити исти. Према анализи МФИЦ-а, посљедњих година највећи приливи и раст страних директних инвестиција регистровани су из Србије и Турске. У случају Турске, значајнији раст улагања биљежи се од 2022. године, посебно у сектору некретнина, што је ту земљу сврстало међу водеће инвеститоре у Црној Гори током 2024. и 2025. године. МФИЦ оцјењује да је овај тренд дјелимично подстакнут очекивањима да би Црна Гора могла постати наредна чланица Европске уније, што инвеститорима из земаља ван ЕУ може пружити додатну сигурност и повећати атрактивност тржишта.
Инвестиције из Русије и даље имају значајан удио, али је у извјештају забиљежен њихов пад након увођења међународних санкција којима се придружила и Црна Гора. Када је ријеч о државама чланицама Европске уније, МФИЦ наводи да највећи прилив долази из Њемачке, док улагања из Сједињених Америчких Држава биљеже континуирани раст од 2022. године. Анализа биљежи и нову промјену у структури инвеститора – Чешка Република се први пут појављује међу значајнијим државама које улажу у Црну Гору.
Раст чешких инвестиција током 2025. углавном се односи на мање пројекте у ИТ сектору, као и почетна улагања у потенцијално веће пројекте. МФИЦ ипак напомиње да је снажнији раст дјелимично посљедица ниске базе из претходног периода. Извјештај показује и да висока позиција неке државе по укупном приливу страног капитала не значи нужно и снажно присуство у продуктивним инвестицијама.
Турска је, према МФИЦ-у, друга по укупном приливу страних директних инвестиција, али се налази тек на шестом мјесту када се посматрају продуктивна улагања. Ови подаци указују да укупни износ страних инвестиција сам по себи не даје потпуну слику о њиховом стварном економском значају.
МФИЦ у анализи додатно упозорава на ограничену доступност детаљних података о страним директним инвестицијама, посебно на секторском нивоу, што отежава прецизније праћење гдје капитал завршава и креирање циљаних инвестиционих политика.
Извор: Банкар.ме
