Понедељак, 3 авг 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоКултураНасловна 6

Kњижевно житије митрополита Амфилохија

Журнал
Published: 4. новембар, 2022.
Share
Владика Методије и Драган Лакићевић, (Фото: Матица Српска)
SHARE

Овогодишња манифестација „Дани Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори“, која протиче у знаку неколико значајних јубилеја, настављена је промоцијом књиге „Штап Митрополита Амфилохија“, аутора Драгана Лакићевића, која је уприличена у Друштву црногорско-руског пријатељства „Свети Ђорђе“.

Владика Методије и Драган Лакићевић, (Фото: Матица српска)

Један од јубилеја овогодишње манифестације „Дани Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори“ јесте и педестогодишњица од срамног рушење Његошеве завјетне капеле на Ловћену, чије обнављање је у аманет свом народу оставио блаженопочивши митрополит Амфилохије. Бројност публике на промоцији књиге „Штап Митрополита Амфилохија“, која је била вече спомена на његову личност потврђује да смо остали у духовној саборности, што је била основна поука коју нам је завјештао Митрополит Амфилохије, навео је у уводној ријечи мр Милорад Дурутовић, модератор програма.

Вече је благословио Епископ будимљанско-никшићки Методије, који је у надахнутом слову изнио свој доживљај промовисане књиге, која је сачињена од кратких прича – сјећања, доносећи, још једно, сагледавање Митрополитове несагледиве архипастирске и академске личности, која ће се кроз вријеме све више освјетљавати. Осврнувши се на симболику штапа, којим Бог опрема свог изабраног представника, дајући му божански ауторитет и способност руковођења, тако је и митрополит Амфилохије, по ријечима владике Методија, наш богомдани Мојсије, који је водио свој изабрани народ до извора живе воде, до Бога.

„Kратке форме пред нама пуне су стилске чистоте и класичне једноставности. Прозно дјело, прожето лириком и живописним сликањем сеоског живота, познавањем живота и менталитета људи и завичаја, врлином, живошћу и виталношћу духа. И нашег писца и нашег Митрополита су у причама више занимали Свети Сава и сиромашни сељаци од сјаја и злата, сањари и скитнице, херојски подвизи Обилића, Никца од Ровина, војводе Мине и других јунака српске историје, још дјеца и школа, мучеништво и самопрегор његових родитеља и свих родитеља у овој књизи мудрости и откровења, јуродиви чудаци из чијих дроњака нешто свето бије и увијек, на почетку и на крају, манастир. Писац нам о свима њима прича са братским, брижним, заштитничким разумијевањем.

Ту је видљива и једна лирска жица, која се није показивала само у описима морачких пејзажа, већ управо у портретисању људских ликова који су му били блиски и драги. Разговорима о дјетињству које је писац водио са Митрополитом, а потом и писањем о дјетињству када су један другог, као и нас вечерас, лијечили од смрти и пролазности, знајући да је таквих Царство небеско”, казао је епископ Методије.

Милорад Дурутовић, (Фото: Матица српска)

Своја запажања о књизи изнио је и Милорад Дурутовић, који је оцијенио да је ријеч о књизи кратких прича, записа, анегдота, чији се сакупљач, приређивач оглашава пролошким текстом, који носи назив Вечити дечак, у којем Лакићевић каже да је ово књига „венац прича о вечитом сну Мораче“. Kњижевник Драган Лакићевић, уредник Српске књижевне задруге, најстарије издавачке установе српског народа, аутор је књига „Штап Светог Саве” и „Штап Патријарха Павла”, чије једно издање је објавила, такође, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори. Монаха Амфилохија упознао је као студент, 1975. године, у Патријаршији у Београду, са којим се осјећао „као род од старине“, јер им очеви и дједови, како биљежи Лакићевић, почивају на истом гробљу у Барама Морачким.

„Kада се упокојио Митрополит Амфилохије то је била велика туга, и велика радост што смо га знали и што смо га имали, што смо га упамтили, што имамо о коме да причамо као они што су упамтили владику Николаја или Јустина Поповића Ћелијског, двојицу светитеља. Сматрам да је ова књига мој мали дуг, радост и љубав која се изражава у неким сличицама, које се налазе у овј књизи, али и да је то књижевно житије, не оно које пишу свештеници, него које пишу књижевници”, рекао је Лакићевић.

Лакићевић је, на задовољство бројне пубике, прочитао приче „Растко и мач”, „Олуја” из књиге „Штап Светог Саве“, док су приче из промовисане књиге читали студенти са Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности: Дијана Филиповић, Ива Томовић, Марија Павловић, Теодора Чукић и Алмин Ајдарпашић.

Студенти српског језика и књижевности са владиком Методијем

Извор: maticasrpskacg.org

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Право стање ставри… по партијама, а не по коалиционим листама
Next Article Берлински процес ушао у опрезно оптимистичну фазу

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Сахрана владике Рада

У петак ујутру , у Цркви изидани гроб, упокојеног Владике Петра 2., отворен је, сандук…

By Журнал

„Епски јунаци у збирци Андрије Лубурића“-књига која ће попунити празнину у нашој науци о народној књижевности

У оквиру трибине „Свободијада“, коју организује Јавна установа (ЈУ) „Захумље“, представљена је књига „Епски пјевачи…

By Журнал

Војин Грубач: Политички парадокс: „опозициони пројекат“ Кнежевића

Пише: Војин Грубач Милан Кнежевић се очито изгубио у чудном пројекту који се зове: „прелазак…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Култура

Како је сиротиња западне Европе донела пустош и смрт у Београд и Земун

By Журнал
ДруштвоКултура

Поезија Саше Радојчића – искуство аутентичног живљења

By Журнал
Култура

Како је Грета постала Гарбо: Наличје мита о најзагонетнијој међу дивама

By Журнал
ДруштвоКултураМозаикНасловна 5

Кањон Мртвице – мјесто у коjeм ћете повјеровати у вилу са Маганика

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?