Потписивањем споразума о међусобном признавању личних карата и диплома, земље западног Балкана у Берлину ушле су у нову фазу међусобне сарадње. Но, упитно је да ли ће им то заиста помоћи да убрзају пут као ЕУ.

Домаћин овогодишњег западнобалканског самита, Олаф Шолц, на завршној конференцији за новинаре упадљиво је често наглашавао да су земље западног Балкана „део Европе“ и „само по себи разумљиво, део европске породице“. „Европска унија неће бити потпуна без вас“, поручио је немачки канцелар западном Балкану. Али, на конкретно новинарско питање, да ли је рок до 2030. који се налази међу предлозима форума цивилног друштва који се одржао у склопу припрема за данашњи самит, реалан, Шолц је био неодређен.
Берлински процес напредује
Упркос томе, немачки канцелар и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, након самита су ширили оптимизам оним што је постигнуто. Као што је већ данима најављивано, на самиту су премијери шест земаља западног Балкана, Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Косова, Северне Македоније и Србије, потписали споразуме о међусобном признавању личних карата, као и факултетских и стручних диплома.
То ће у сваком случају олакшати живот многим становницима региона, поготово онима који често прелазе границе, али и оним предузетницима који послове желе да прошире и ван граница своје државе. „Берлински процес даје резултате“, поносно је изјавио канцелар Шолц након самита. Многи аналитичари сматрају да је то и било крајње неопходно након година тапкања у месту.
Да је померање с мртве тачке заслуга искључиво појачане активности немачке дипломатије, то мање-више отворено указују последњих недеља сви, почевши од немачке министарке спољних послова Аналене Бербок, па до представника немачке владе за западни Балкан Мануела Зарацина.
Без Немца би се још преговарало
Па и политичари из региона не крију кога сматрају заслужним за померање Берлинског процеса с мртве тачке. „Морам да признам да је потписивање ова три споразума у суштини успех немачке дипломатије, јер око ова три споразума ми преговарамо више од две године без консензуса“, рекао је након самита окупљеним новинарима на ливади испред зграде канцеларског кабинета у Берлину председник Савета министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија.
Неколико метара даље, на истој ливади, хрватски премијер Андреј Пленковић такође је хвалио немачког канцелара Олафа Шолца за то што му је успело да Берлински процес након толико година покрене с мртве тачке. Он је поновио познату изјаву више хрватских државних врхова да је „у хрватском интересу да јењеним суседима добро“.
Тешки преговори
Премијерка Србије Ана Брнабић је, након потписивања споразума, оценила да су ови споразуми добра ствар, „посебно за младе у региону“, али је поновила у блажој верзији наратив неких медија у Србији како ти споразуми заправо нису нека посебна новост, јер их Србија већ неко време пропагира кроз пројекат Отворени Балкан.
Она уједно није пропустила да истакне да су преговори с Приштином били тешки. „То је било доста тешко испреговарати, али успели смо. То нема никакав утицај на оно што смо се договорили о личјим картама, што задржава државност Србије на Косову и Метохији и олакшава живот Србима на Косову и Метохији. То је важно“, рекла је Брнабић новинарима у Берлину.
Споразуми су једно, решење сукоба нешто друго
Мануел Зарацин заслуге за успешан замах који је потписивање споразума донео Балканском процесу заслуге приписује и Београду и Приштини. „Оно што желим да нагласим јесте да ми овде не бисмо успели да није било политичке воље и у Београду и у Приштини. Ово је веома позитиван помак и мислим да је овде владала позитивна атмосфера која је допринела успеху“, рекао је Зарацин за ДЊ на маргини једна конференције организација цивилног друштва која је одржана пре завршних сусрета лидера.
Немачки посредник је истовремено смањио очекивања и еуфорију неких који у потписивању овог споразума виде коначно решење сукоба Србије и Косова. „Притом је природно да смо успели, јер у том контексту нисмо покушавали да решимо нека билатерална отворена питања, него смо их оставили по страни. Истовремено, морамо бити јасни и рећи да нећемо увек моћи да гурамо у страну отворена билатерална питања, него ћемо пре или касније морати да разговарамо о решавању тих ствари, ако желимо да пут региона у ЕУ буде успешан“, рекао је Зарацин.
Другим речима: одлагање коначног решење овог, за Немачку и ЕУ, али и за региона, највећег безбедносног проблема, не може се вечно остављати по страни. То је данас на конференцији за новинаре потврдио и сам канцелар Шолц који је рекао да се нада скорашњем решењу. Јер, у сенци руске агресије на Украјину и новнонастале безбедносне ситуације, ЕУ и регион западног Балкана, како је рекао, „морају да покажу јединство и да се боре за слободу Европе“.

Миграције споменуте на маргинама
Иако се очекивало да нерегуларне миграције заузму важно место на овом самиту, о њима се разговарало само на маргинама. Србија додуше није директно прозвана због своје неусклађене визне политике с ЕУ, која је протеклих дана изазвала много напетости на линији Београд-Берлин-Брисел, али се у завршном документу самита наводи да су „учесници сусрета нагласили важност прилагођавања визне политике држава западног Балкана на правне тековине ЕУ у визном сектору, што је важно за приступни процес“.
Уочи самита, неки саговорници ДЊ изражавали су сумњу у брзу имплементацију потписаних споразума. С друге стране, Зоран Тегелтија изразио је оптимизам да би споразуми веома врло брзо могли да буду примењени. „Споразуми иду у процес усвајања и ратификације у домаће законодавство и ја се надам да ће за неколико месеци они бити у примени“, рекао је председник Савета министара БиХ.
Посланица Европског парламента Виола фон Крамон-Таубадел верује да ће политичари на западном Балкану из прагматичних разлога тежити брзој примени ових споразума. „Верујем да већина шефова влада који потписују споразум имају и интерес да се он спроведе. Они заправо могу овај успех добро да ’продају’ на лицу места, јер је то у интересу грађана. И надам се да ће уз притиске Берлина и Брисела, али и самих грађана, то бити брзо спроведено“, рекла је посланица Зелених за ДЊ.
Поклон из Брисела
На крају самита, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен развеселила је присутне поклоном из Брисела: милијардом евра за енергетски сектор – пола за ублажавање акутне кризе, а пола за улагања у обновљиве изворе енергије и прикључења на европску енергетску инфраструктуру.
Ту би и Хрватска могла да има користи, јер она себе последњих месеци, пре свега због ЛНГ-терминала на Крку, види као главног енергетског играча у региону и од тих фондова би могла да има користи, поготово што се тиче изградње нових гасовода, између осталог, и према БиХ.
Извор: DW