Уторак, 10 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Kњиге на цензури: Ана Франк неподобна за Холокауст

Журнал
Published: 13. април, 2023.
Share
SHARE
Постало је довољно да неки родитељ процени да је неко књижевно или уметничко дело неподобно, па да се оно уклони или преправи. Најновији примери су Ана Франк, Агата Kристи и Микеланђелов Давид
Copyright Tanjug AP

У једној сцени графичког романа „Дневник Ане Франк: Графичка адаптација“ Ана хода међу статуама голих жена, а касније предлаже пријатељици да једна другој покажу груди. То је засметало чланицама конзервативне групе Mams for liberti, тврдиле су да књига умањује значај Холокауста и – Средња школа на Флориди је уклонила књигу из своје библиотеке.

Затим, недавно је јављено да је издавач HarperCollins изменио неколико романа Агате Kристи због речи које имају било какве увредљиве референце, а односе на расу, опис женског тела или имају поједине придеве који би могли да буду увредљиви из данашње перспективе.

У питању су мистерије са Херкулом Поароом и госпођицом Марпл објављене између 1920. и 1976. године, које су објављене или треба да буду објављене у новим верзијама издавача HarperCollins.

Измењен је део Смрти на Нилу са Херкулом Поароом у коме се госпођа Алертон жали на децу, а у Kарипској мистерији са госпођицом Марпл, део у коме се описују зуби радника у хотелу.

Наслов њеног романа Десет малих црнаца је још раније преименован у И не оста ниједан.

Kрајем марта, један родитељ ђака шестог разреда у Флориди жалио се да му је дете било изложено порнографском садржају кад је на часу ренесансне уметности наставник показао слику статуе Микеланђеловог Давида, једног од највећих ремек дела западне цивилизације.

Одбор те школе је тражио директоркин отказ, иако је она на почетку школске године родитељима послала информацију да ће деци, током наставе, бити показан Давид.

Ово су примери цензуре књижевних и других уметничких дела само из ове године.

У Србији је средина либералнија. Последњи случај овакве врсте цензуре је из краја новембра прошле године, кад су родитељи у Новом Пазару тражили да биоскоп тамошњег Kултурног центра скине са репертоара анимирани филм Чудесни свет Дизнијеве продукције зато што је главни јунак, тинејџер, заљубљен у другог дечака.

Родитеље из Новог Пазара подржао је покрет „Двери“. Испоставило се да њихова подршка није успела, зато што је те недеље Чудесни свет био најгледанији филм у Србији.

С.Ћ./Данас

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Политичка купологија Војислава Жанетића: Нацрт програма Народног покрета за државу
Next Article Пикасо и политичка коректност

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Елис Бекташ: Писац и његови страхови

Пише: Елис Бекташ Однос између писца и његових страхова једно је од оних комплексних и…

By Журнал

Иља Муслин: Необуздано профитерство, непатриотски чин – да ли је Трамп нанео први озбиљан стратешки пораз Кинезима

Пише: Иља Муслин Хонконшки гигант "ЦК Хачинсон" продао је Американцима власништво над две стратешки важне…

By Журнал

Небојша Рашо представио књигу „Борба херцегновске општине за тробојку 1863-1883.“

Нова књига херцегновског публицисте, Небојше Раша „Борба херцегновске општине за тробојку 1863-1883.“ промовисана је у…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Мозаик

Да ли су свештеник и поп исто?

By Журнал
ДруштвоМозаик

Србија и Америка: Ђорђе Шагић, по рођењу Србин, по духу Мексиканац, по карактеру Тексашанин, а по држављанству Американац

By Журнал
Мозаик

Политичко кајање или демагогија?

By Журнал
Мозаик

Нова „гвоздена завеса“ подијелила хришћане – гдје је ту „златна милијарда“

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?