Пише: Иља Муслин
Од почетка године, кинески економски субјекти су ликвидирали рекордну количину америчких државних обвезница, у износу од (најмање) 53 милијарде долара.
Прорачуни засновани на подацима америчког Министарства финансија показују да је Народна Република Кина само у првом четворомесечју ове године продала америчке државне обвезнице у рекордном износу од чак 53,3 милијарди долара.
Истовремено, белгијски економски субјекти, за које се сматра да у својим трезорима чувају значајне количине хартија од вредности у поседу кинеских банака и предузећа, ослободили су се додатних 22 милијарде долара у америчким државним обвезницама.
Ти потези кинеских власника могли би да оборе вредност америчких државних обвезница, присиле владу у Вашингтону да евентуалним муштеријама понуди више камате на своје хартије од вредности и тако поскупе задуживање за америчку државу.
Кина преполовила своје власништво над америчким државним обвезницама
НР Кина се последњих неколико година, посебно од 2016. године надаље, континуирано ослобађа америчких државних обвезница.
Илустрације ради, у августу 2023. године Кина (без Хонгконга) је држала америчке државне обвезнице вредне 805 милијарди долара, што је било чак 40 посто мање него деценију раније. У фебруару ове године та цифра је даље пала на 775 милијарди.
На врхунцу, у 2013. години, кинески економски субјекти су поседовали америчке државне обвезнице вредне чак 1,31 билиона долара.
Кина као највећа глобална индустријска сила данашњице: Запад против кинеског чуда
Комунистичка земља је тада била највећи амерички поверилац, а ту титулу је стекла претекавши Јапан, који је војнополитички савезник Вашингтона и који је до тада деценијама био неприкосновени лидер када је у питању поседовање америчких инструмената задуживања.
Јапан је, наравно, сада поново на поверилачком трону и, с обзиром на то да се Кина ослободила готово половине својих америчких обвезница, било тако што их је наплатила по доспећу или продала, он је сада усамљен на том положају са 1,15 милијарди долара у америчким хартијама од вредности.
Мотиви за ослобађање од америчких државних обвезница
Пуно аналитичара, нарочито западних и јапанских, донедавно су понављали мантру да се кинеске (државне) банке решавају америчких државних обвезница, јер трпе притисак владе у Пекингу да подрже домаћу валуту јуан, односно, спасу је клизања надоле, за шта је битан инструмент управо продаја страних обвазница и валуте у сврху куповине јуана.
Кинеска валута, кажу они, пролази кроз кризу због успоравања економског раста, нарочито током трајања пандемије ковида 19, због дубоких потреса у огромном грађевинском сектору и трговини некретнина и све већег повлачења страног капитала.
Међутим, ових дана медији у Источној Азији, инспирисани извештавањем новинске агенције Блумберг, која истиче да у истом периоду, од 2015, а поготово 2016. наовамо, расте и кинеско улагање у набавку злата, коначно пишу и о чињеници да је ослобађање од америчких обвезница мотивисано геополитичким трвењем са САД и жељом владе у Пекингу да смањи зависност од поседа у америчкој валути.
Односно, кинеске резерве злата су на највишем нивоу икада, што скупа са продајом америчких обвезница значи да се Пекинг припрема за даљи економски рат, па можда, и оружани сукоб са САД.
Геополитички фактор пресудан?
И, заиста, вероватно није случајно то да кинеска ликвидација америчких обвезница и интензивније улагање у златне резерве почињу управо у фискалној 2015. години, када се има на уму да је годину раније, након заузимања Крима, Русија потпала под санкције колективног Запада.
Јасно је и да Кина и Русија међусобно и у сарадњи са трећим земљама последњих година све интензивније раде на реализацији трговине у својим националним валутама, без посредовања долара, који их излаже праћењу и санкционисању од стране америчких финансијских власти.
Реч је о процесу дедоларизације, који је нарочито добио на замаху након што је Русија због интервенције у Украјини 2022. године избачена из међународног система плаћања SWIFT.
Економски изгледи у 2024: Кина, Трамп и следећи „црни лабуд“
То, као и чињеница да су западне владе заплениле злато, обвезнице и новац у руском власништву, те прете да их усмере на рачун владе у Кијеву, несумњиво је упалило аларме у Пекингу, који је и сам изложен низу економских и технолошких санкција од стране САД и њених војно-политичких савезника.
Независни аналитичари, осим погоршања у међусобним политичким односима САД и Кине и раста ризика од војног сукоба две силе, сада као један од узрока распродаје помињу и вероватно страховање у Пекингу од могућности да би поверење у америчке обвезнице ускоро могло да опадне због чињенице да амерички дефицит необуздано расте и из године у године обара негативне рекорде.
Односно, по њима, таква криза поверења би могла да доведе до осетног пада у вредности америчких обвезница у скоријој будућности, па је и чисто економски гледано, ослобађање од њих разложно.
Извор: РТС
