Петак, 7 авг 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Проблематично маркирање књижевног стваралаштва Срба у Црној Гори

Журнал
Published: 1. јун, 2024.
Share
Ми знамо ко смо, (Фото: Поглед)
SHARE

Са забринутошћу и будном пажњом смо примили вијест да постоје намјере да се вишедеценијско академско и научно прегнуће, под покровитељством Универзитета Црне Горе, написано на српском језику, институционално „преуреди” и инкорпорира у туђу културну матрицу, научне обрасце, те да им се, на концу – без претходне сагласности са научним дјелатницама – дода ознака језика на коме нису стварани. Не сумњамо да ће се домети и намјере овог покушаја поново немушто камуфлирати слабим аполгетским стратегијама као да је читав подухват, у ствари, племенита намјера квалификовања цјелокупног академског насљеђа насталог на простору Црне Горе као „црногорског” у смислу „државног припадања” (што је, уосталом, слично и перфидно, покушано и са баштином Српске Православне Цркве у Црној Гори). Ипак, чак и такав, мутан и вишеструко импликативан, приступ не може да издржи пробе елементарне логике, научне акрибије и људске пристојности. Не може ни да не изазове искрену бојазан јер су слични институционални захвати и маневри већ спровођени над српском баштином (па су тако многа дјела српских аутора и на српском језику у фондовима Националне библиотеке Црне Горе „Ђурђе Црнојевић” заведена као да су писана на црногорском), наравно, у оквиру шире кампање отворене дискриминације српског језика којим, и даље, говори далеко највећи број становника Црне Горе.

Ретроактивно маркирање „црногорским” научног, културног и књижевног стваралаштва на простору Црне Горе беспотребно је, и без сврхе, чак и уколико је једини циљ да се њиме просто назначи црногорски територијални оквир. И у том смислу, оно је вишеструко проблематично јер је, рецимо, књижевно стваралаштво Срба у Црној Гори неодвојиво и незамисливо без њихове интегрисаности у шире српске књижевне и културне токове. Ваља тако подсјетити на случај великог и међународно признатог писца, Бранимира Бране Шћепановића, који је једног овдашњег издавача тужио зато што је његов роман „Уста пуна земље”, који припада српској књижевности, правним насиљем, преименовао у црногорски роман.

Уз подсјећање, дакле, да овакви примјери културне апропријације и правног разбојништва, обично не пролазе без непотребних спорова, ми се надамо да изречени наум није ништа друго до неспретно срочен исказ или случајна омашка. У супротном, неко би с пуним правом читав проблем могао да посматра као кочницу прогреса, повратак у беспредметне полемике али и наставак дискриминаторне политике поражених политичких структура.

Извор: Ми знамо ко смо, 1. јун, 2024.

TAGGED:језикКултурами знамо ко смо
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Новак Килибарда: Бањани су херцеговачко племе, (ВИДЕО)
Next Article Милош Лалатовић: Трагични антихерој западне културе – Јан Кертис

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Слободан Шијан: Утисак да је филм изгубио друштвени значај код нас је израженији него у развијенијим филмским срединама

– Филм данас глобално има јаку конкуренцију у новим садржајима, у интернету и телевизији, и…

By Журнал

Људи и пингвини

По питању заштите животне средине у САД траје сукоб између двије супротстављене струје тзв конзервациониста…

By Журнал

Најава дијалошке трибине: „Језик као чувар народног памћења“

У уторак 4. новембра 2025.г. у 20.30 одржаће се дијалошка трибина на тему "Језик као…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Црна Гора на врху црне листе: Загађен ваздух код нас убија дупло више људи него у ЕУ

By Журнал
Други пишу

Тед Снајдер: Шта је добијено украјинским ратом?

By Журнал
Други пишу

Ипсос истраживање: Млади највише посећују концерте, али генерацијски јаз није онакав каквим га замишљамо

By Журнал
Други пишу

Мило Рау: Цео свет прати догађаје у Србији

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?