Посао за који се не шаљу пријаве – ко мења Столтенберга на челу НАТО-а
5. јануар, 2024.
Тржиште развоја АИ технологије вреди пола билиона долара: Како вештачку интелигенцију применити у бизнису и финансијама
5. јануар, 2024.
Прикажи све

Економски изгледи у 2024: Кина, Трамп и следећи „црни лабуд“

Трамп и Ђинпинг, (Фото: NY1)

Ако су нас протекле године нечему научиле, то је да очекујемо неочекивано када је у питању глобална економија. Они који се надају извесној стабилности 2024. могли би да буду разочарани.

Трамп и Ђинпинг, (Фото: NY1)

У предвечерје ове немирне деценије, 31. децембра 2019, Светска здравствена организација је обавештена о забрињавајућем низу мистериозних случајева упале плућа у Кини. До марта 2020. пандемија ковида закључала је свет и нанела ударац глобалном економском расту у наредне две године.

Управо када је свет изашао из те кризе, стигла је нова катастрофа с руском инвазијом на Украјину у фебруару 2022. Цене нафте су порасле, подстичући инфлацију. Ланци снабдевања, који су вец́ прекинути пандемијом, упали су у још већи неред. Посебно драматичан је био трговински раскид Европе са Русијом као највећим енергетским партнером.

А било је и значајних мањих заплета: крах криптовалуте, револуција рада од куће и све уочљивије присуство вештачке интелигенције у радној свакодневици. Пролазити кроз све то би било у најмању руку као вратоломна вожња. Да ли ће бити боље у 2024? На то се не треба кладити.

Шира слика

Драматични догађаји у последњих неколико година оставили су значајне економске последице. Иако је инфлација у напредним светским економијама битно успорена, каматне стопе и даље су високе. Неизвесно је када би оне могле да падну, пошто централне банке не желе да то ураде прерано због тога јер не знају да ли је инфлација заиста укроћена.

Неки стручњаци сматрају да ће ефекти пооштравања монетарне политике почети да се осећају 2024. године, пошто вероватно нису имали утицаја 2023.

„Глобална економија није ослабила онолико колико смо мислили, с обзиром на све шокове које смо видели“, каже Адам Слејтер, водећи економиста Оксфорд Економикса. „Ипак, мислимо да ће понешто од тога бити само питање времена.“

Слејтер очекује да ће глобални раст следеће године бити знатно „слабији“ и не искључује техничку рецесију.

Очекује се да глобални раст БДП-а неће бити много другачији у 2024. у односу на 2023, али многи предвиђају успоравање.

Организација за економску сарадњу и развој у наредној години очекује глобални раст од 2,7 одсто, у односу на 2,9 одсто у 2023. Међународни монетарни фонд очекује раст од 2,9 одсто, док је Европска централна банка прогнозирала стопу од три процента.

Раст у појединим регионима света биће различит. На пример, ММФ очекује много јачи раст у САД, него у Кини или Европи.

Гледајући Змаја

Амерички ораи и кинески змај, (Фото: Left Voice)

Хлађење кинеске економије је нешто што треба пажљиво пратити током године, с обзиром на то колико је важна за свет у целини. „То је важно за глобални раст и важно је регионално у Азији за динамику те економије“, каже Слејтер.

Сушант Синг из индијског Центра за истраживање политике, каже да је кључно питање за наредну годину да ли ће кинеска економија да „оживи или да тоне“.

Светска банка је ове године упозорила да ће кинеска економска слабост неповољно утицати на источну Азију као целину, традиционално једног од највећих светских економских покретача.

Међутим, Вилијам Рајнш из Центра за стратешке и међународне студије у Вашингтону показује више оптимизма: „Једна од занимљивих карактеристика економија које контролише држава је њихова способност да одложе последице својих грешака.“

„Они ће рец́и банкама: дајте кредите овом сектору. Рец́и ће компанијама да не могу банкротирати или ће рец́и компанијама да треба да пропадну, ако желе да пошаљу сигнал. Али, влада одлучује о томе.“

Он мисли да се погрешно предвиђа имплозија кинеске економије, мада разуме озбиљну економску забринутост због тамошње економске ситуације.

„Имају неке веома јаке извозне секторе, почевши од батерија за електрична возила, читаву гомилу категорија потрошачке електронике, минерала“, каже Рајнш. „Мислим, имају велике делове економије који су високо конкурентни на глобалном нивоу, и то се неће променити.“

Брине га, међутим, Тајван. Иако је недавни састанак Сија Ђинпинга и Џозефа Бајдена наговестио неку врсту отопљења у америчко-кинеским односима, могућност кинеске инвазије на Тајван виси над глобалном економијом као мач над главом.

Иако је инвазија мало вероватна – она би 2024. би била шок огромних размера – Рајнш каже да је то нешто што га искрено брине. „Си размишља о свом наслеђу, а једна од ствари које још жели да уради јесте да стави последњи део у слагалицу.“

Украјина, храна и гориво

Украјинска застава на рушевинама, (Фото: Atlantic Council)

Можда сукоб на Тајвану није сценарио блиске будућности, рат у Украјини ће вероватно и даље значајно утицати на глобалну економију 2024. За Синга је то и даље најважнија варијабла.

„Дефинитивно је то рат Русије и Украјине, јер директно утиче на три ствари: храну, ђубриво и гориво. Дакле, те три ствари утичу на највећи број људи, посебно на глобалном југу“, каже он.

Додаје да је рат имао снажан утицај на глобална тржишта енергије и хране у последње две године, при чему су најсиромашнији на свету највише погођени, па би стабилизовање ситуације или неко решење донело добробит великом броју људи.

Он сматра да се економске прогнозе и анализе фокусирају на богатије земље, а не на свет у развоју и тамошња озбиљна економска питања, која су се на много начина погоршала од пандемије.

Синг истиче Индију као пример где високе стопе раста маскирају реалност живота за огромну већину у земљи. Индијска влада је недавно објавила да ће бесплатно обезбедити житарице за више од 800 милиона људи, што говори да будућност није тако светла, ако је то потребно за две трећине становништва.

Изборна грозница

Индија је једна од неколико земаља у којима ће се следеће године одржати важни избори. Заправо је 2024. највећа изборна година у историји с више од четири милијарде људи који ће гласати широм света. Бразил, Пакистан, Индонезија, Турска, Мексико, Бангладеш и потенцијално Велика Британија спадају, поред Индије, у земље где ће грађани изаћи на биралишта.

Добар број тих избора има глобални економски значај, али тешко је не зауставити се на америчким председничким изборима као најважнијим од свих.

Доналд Трамп тренутно води у анкетама испред председника Бајдена и могао би следећег новембра да добије историјски други мандат. С обзиром на то како је водио трговински рат са Кином током свог последњег председавања, постоји велика забринутост због тога шта би други Трампов мандат могао да значи за глобалну економију.

„Био би то велики шок, јер он вец́ говори о паушалним царинским наметима и разним прилично преломним стварима“, каже Вилијам Рајнш. „Можете бити сасвим сигурни да ће остатак света претерано реаговати или свакако показати неку реакцију.“

Ако би Трамп победио, преузео би дужност тек 2025. године.

Постоји широк спектар других фактора и могућих догађаја на које су пословни лидери и економисти усредсредили свој поглед. Зелена транзиција у више сектора и брз темпо развоја вештачке интелигенције вероватно ће постати још важнији за пословне дискусије.

Али, као што су нам показали догађаји попут пандемије и рата у Украјини, често су неочекиване и непредвидљиве ствари те које имају највећи утицај.

„Оно што ме више брине јесу догађаји као што су ’црни лабудови’, који нису предвидљиви, а који доводе до катаклизмичких реакција“, рекао је Рајнш. У англосаксонском економском жаргону „црни лабуд“ означава догађај који се није могао предвидети, али који доноси тешке последице.

Немојте се дакле изненадити ако буде још изненађења.

Артур Саливен

Извор: Дојче Веле

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *