Кина проширује обрадиве површине у настојању да умањи зависност од увоза хране

Више од 170.000 хектара је изнова обрађено у настојању да се умањи увоз усред страховања око проблема са глобалним ланцима снабдевања

Земљорадница у Кини, (Фото: Grist)

У западном кинеском граду Ченгдуу, некада популарни ресторан Стар Шајнинг ин д клаудс затворио је своја врата по последњи пут, један од неколико локала који су се затворили у настојањима владе да повећа количину засејаних површина.

Локалне власти су преузеле преко 6.700 хектара само у Ченгдуу, затварајући више компанија, што је део ширег настојања на државном нивоу да се засеју кукуруз и соја како би се осигурала безбедност снабдевања храном.

План који би тек требало да доведе до знатнијег повећања производње, опустошио је пословање локала попут споменутог ресторана, који је радио само две године пре него што је затворен у априлу oве године. „Не бисмо отворили ресторан да смо знали да ће тако брзо бити затворен“, наводи некадашњи запослени.

Широм земље, власти су изнова култивисале више од 170.000 хектара земље почев од 2021. године када је Пекинг покушао да смањи своје ослањање на увоз хране усред страха да би сукоб између Кине и САД могао да поремети глобалне ланце снабдевања.

У говору прошле године, кинески председник Си Ђинпинг рекао је да власти морају да предузму „тешке мере како би порасли зуби“ да би се обрадило 120 милиона хектара пољопривредних површина широм земље – што је ниво који се нашироко сматра у Пекингу нужним за обезбеђивање самодовољности.

„Кина мора бити способна да сама нахрани свој народ“, рекао је Си. „Потпаћемо под туђинску контролу уколико не можемо чврсто да обезбедимо своју чинију пиринча“.

Однос између увоза и производње соје у Кини, (Фото: Finacial Times)

Повећана урбанизација и производни бум у Кини допринели су да се земља више ослони на увоз хране током претходних неколико деценија. Око три четвртине соје која се троши у Кини потиче из САД и Бразила, према званичним подацима. Кина такође из увоза подмирила седам процената потрошње кукуруза претходне године, што је пораст са једног процента потрошње подмирене увозом од пре десет година.

Уколико се у обзир узму повећане геополитичке тензије, „Кина се припрема за најгори могући сценарио према којем уопште не може да купује храну у иностранству“, рекао је Ју Сиахуа (Yu Xiaohua), професор агроекономије са Универзитета у Гетингену. „Власти рачунају да ће поновна култивација површина довести до повећаног нивоа самодовољности када је у питању производња жита“.

Али пример Ченгдуа истиче тешкоће у окретању приградском узгајању жита, односно претварања обрадивих поља на ободима великих градова у одрживе пословне подухвате, наводе аналитичари.

„Тешко је да земља која изнова почне да се обрађује одмах постане продуктивна зато што не можете само да засадите соју на њиви и да одете“, каже Дарин Фридрихс, директор за истраживање тржишта у фирми Ситонија Консалтинг, пољопривредној консултантској фирми са седиштем у Шангају.

„Морате имати некога релативно близу од кога можете да купите семе, ђубриво и опрему и када прикупите приносе потребни су трговци у области вољни да их купе или они који располажу капацитетима за складиштење“.

Иронија случаја Ченгдуа јесте да је он 2017. године конвертовао обрадиво пољопривредно земљиште у паркове, у оквиру пројекта вредног 34 милијарде јуана (око 4,7 милијарди долара) како би се помогло стварање популарне туристичке дестинације која би привукла послове попут Стар Шајнинга. „Велики вођа није био срећан употребом обрадивог земљишта за друге сврхе“, рекао је један званичник Ченгдуа, означавајући Сија поспрдним изразом који је некада коришћен за Мао Цетунга. „Житна самодовољност односи превагу у односу на било шта друго“.

Закупцима који су потписали вишегодишње уговоре о најму са локалним властима које су им дозволиле да користе пољопривредну земљу ти уговори су поништени. „Исправљамо грешку коју смо починили раније“, казао је званичник Ченгдуа.

Раст земље на којој се узгаја соја у Кини, (Фото: Financial Times)

Ченгду је поставио годишњи циљ производње на додатних 96.000 тона пиринча, кукуруза и соје до 2026. године, што је отприлике једнако четири процента њихове прошлогодишње производње жита. Званичници у Ченгдуу кажу да је било тешко привући млађе раднике, који су плаћени само делић онога колико су плаћени за рад у фабрикама. Уместо тога, они су се окренули старијим фармерима, од којих многи путују из суседних округа.

На пољу засејаном сојом које је некада прекривала шума недалеко од пута Цуисијанг (Zuixiang) шездесет петогодишњи фармер који се презива Ли путује сат времена аутобусом два пута месечно из своје вароши. Узимајући у обзир ниску дневницу од света 120 јуана (око 16 долара, прим.прев) Ли не планира да се у потпуности посвети послу.

„Долазио бих на поље свакога дана како бих се уверио да усеви добро напредују да је ово моја фарма“, рекао је Ли. „Овако долазим само када мој шеф тражи да то урадим и није ме много брига колики ће бити приноси.“

На више од десет новокултивисаних поља која су извештачи Фајненшел тајмса обишли на ободима града Ченгду, усеви су често ретко засејани и коров је свугде изникао. „Ми изнова обрађујемо ова поља како бисмо послали поруку да бринемо о безбедности снабдевања храном“, рекао је један градски званичник из Ченгдуа. „Принос није приоритет“.

У Вутонг Синиану, резиденцијалној четврти, власници станова су протестовали почетком ове године против владиног плана да узгаја кукуруз на оближњој парцели која је некадашњим зонирањем предвиђена за шопинг мол.

„Користи од шопинг мола далеко превазилазе неколико стотина килограма кукуруза којима би се мало шта урадило у погледу обезбеђивања самодовољности“, рекао је Ванг, становник Вутонга, који је затражио да буде идентификован само по имену.

Док власници локала, укључујући и власнике ресторана Стар Шајнинг ин д клаудс добијају извесну компензацију, многи говоре да то није довољно, а неки преиспитују разборитост и исплативост повратка на пољопривредну производњу на малим фармама.

„Имамо велике трошкове за пројекат поновне обраде земљишта који доноси малу количину приноса“, рекао је некадашњи запослени Стар Шајнинга.

Пише: Сун Ју, Ченгду

Превод: М. М. Милојевић

Извор: https://www.ft.com/content/6702e861-24c1-4383-be1c-bb0ba3b09c8a