Više od 170.000 hektara je iznova obrađeno u nastojanju da se umanji uvoz usred strahovanja oko problema sa globalnim lancima snabdevanja
U zapadnom kineskom gradu Čengduu, nekada popularni restoran Star Šajning in d klauds zatvorio je svoja vrata po poslednji put, jedan od nekoliko lokala koji su se zatvorili u nastojanjima vlade da poveća količinu zasejanih površina.
Lokalne vlasti su preuzele preko 6.700 hektara samo u Čengduu, zatvarajući više kompanija, što je deo šireg nastojanja na državnom nivou da se zaseju kukuruz i soja kako bi se osigurala bezbednost snabdevanja hranom.
Plan koji bi tek trebalo da dovede do znatnijeg povećanja proizvodnje, opustošio je poslovanje lokala poput spomenutog restorana, koji je radio samo dve godine pre nego što je zatvoren u aprilu ove godine. „Ne bismo otvorili restoran da smo znali da će tako brzo biti zatvoren“, navodi nekadašnji zaposleni.
Širom zemlje, vlasti su iznova kultivisale više od 170.000 hektara zemlje počev od 2021. godine kada je Peking pokušao da smanji svoje oslanjanje na uvoz hrane usred straha da bi sukob između Kine i SAD mogao da poremeti globalne lance snabdevanja.
U govoru prošle godine, kineski predsednik Si Đinping rekao je da vlasti moraju da preduzmu „teške mere kako bi porasli zubi“ da bi se obradilo 120 miliona hektara poljoprivrednih površina širom zemlje – što je nivo koji se naširoko smatra u Pekingu nužnim za obezbeđivanje samodovoljnosti.
„Kina mora biti sposobna da sama nahrani svoj narod“, rekao je Si. „Potpaćemo pod tuđinsku kontrolu ukoliko ne možemo čvrsto da obezbedimo svoju činiju pirinča“.
Povećana urbanizacija i proizvodni bum u Kini doprineli su da se zemlja više osloni na uvoz hrane tokom prethodnih nekoliko decenija. Oko tri četvrtine soje koja se troši u Kini potiče iz SAD i Brazila, prema zvaničnim podacima. Kina takođe iz uvoza podmirila sedam procenata potrošnje kukuruza prethodne godine, što je porast sa jednog procenta potrošnje podmirene uvozom od pre deset godina.
Ukoliko se u obzir uzmu povećane geopolitičke tenzije, „Kina se priprema za najgori mogući scenario prema kojem uopšte ne može da kupuje hranu u inostranstvu“, rekao je Ju Siahua (Yu Xiaohua), profesor agroekonomije sa Univerziteta u Getingenu. „Vlasti računaju da će ponovna kultivacija površina dovesti do povećanog nivoa samodovoljnosti kada je u pitanju proizvodnja žita“.
Ali primer Čengdua ističe teškoće u okretanju prigradskom uzgajanju žita, odnosno pretvaranja obradivih polja na obodima velikih gradova u održive poslovne poduhvate, navode analitičari.
„Teško je da zemlja koja iznova počne da se obrađuje odmah postane produktivna zato što ne možete samo da zasadite soju na njivi i da odete“, kaže Darin Fridrihs, direktor za istraživanje tržišta u firmi Sitonija Konsalting, poljoprivrednoj konsultantskoj firmi sa sedištem u Šangaju.
„Morate imati nekoga relativno blizu od koga možete da kupite seme, đubrivo i opremu i kada prikupite prinose potrebni su trgovci u oblasti voljni da ih kupe ili oni koji raspolažu kapacitetima za skladištenje“.
Ironija slučaja Čengdua jeste da je on 2017. godine konvertovao obradivo poljoprivredno zemljište u parkove, u okviru projekta vrednog 34 milijarde juana (oko 4,7 milijardi dolara) kako bi se pomoglo stvaranje popularne turističke destinacije koja bi privukla poslove poput Star Šajninga. „Veliki vođa nije bio srećan upotrebom obradivog zemljišta za druge svrhe“, rekao je jedan zvaničnik Čengdua, označavajući Sija posprdnim izrazom koji je nekada korišćen za Mao Cetunga. „Žitna samodovoljnost odnosi prevagu u odnosu na bilo šta drugo“.
Zakupcima koji su potpisali višegodišnje ugovore o najmu sa lokalnim vlastima koje su im dozvolile da koriste poljoprivrednu zemlju ti ugovori su poništeni. „Ispravljamo grešku koju smo počinili ranije“, kazao je zvaničnik Čengdua.
Čengdu je postavio godišnji cilj proizvodnje na dodatnih 96.000 tona pirinča, kukuruza i soje do 2026. godine, što je otprilike jednako četiri procenta njihove prošlogodišnje proizvodnje žita. Zvaničnici u Čengduu kažu da je bilo teško privući mlađe radnike, koji su plaćeni samo delić onoga koliko su plaćeni za rad u fabrikama. Umesto toga, oni su se okrenuli starijim farmerima, od kojih mnogi putuju iz susednih okruga.
Na polju zasejanom sojom koje je nekada prekrivala šuma nedaleko od puta Cuisijang (Zuixiang) šezdeset petogodišnji farmer koji se preziva Li putuje sat vremena autobusom dva puta mesečno iz svoje varoši. Uzimajući u obzir nisku dnevnicu od sveta 120 juana (oko 16 dolara, prim.prev) Li ne planira da se u potpunosti posveti poslu.
„Dolazio bih na polje svakoga dana kako bih se uverio da usevi dobro napreduju da je ovo moja farma“, rekao je Li. „Ovako dolazim samo kada moj šef traži da to uradim i nije me mnogo briga koliki će biti prinosi.“
Na više od deset novokultivisanih polja koja su izveštači Fajnenšel tajmsa obišli na obodima grada Čengdu, usevi su često retko zasejani i korov je svugde iznikao. „Mi iznova obrađujemo ova polja kako bismo poslali poruku da brinemo o bezbednosti snabdevanja hranom“, rekao je jedan gradski zvaničnik iz Čengdua. „Prinos nije prioritet“.
U Vutong Sinianu, rezidencijalnoj četvrti, vlasnici stanova su protestovali početkom ove godine protiv vladinog plana da uzgaja kukuruz na obližnjoj parceli koja je nekadašnjim zoniranjem predviđena za šoping mol.
„Koristi od šoping mola daleko prevazilaze nekoliko stotina kilograma kukuruza kojima bi se malo šta uradilo u pogledu obezbeđivanja samodovoljnosti“, rekao je Vang, stanovnik Vutonga, koji je zatražio da bude identifikovan samo po imenu.
Dok vlasnici lokala, uključujući i vlasnike restorana Star Šajning in d klauds dobijaju izvesnu kompenzaciju, mnogi govore da to nije dovoljno, a neki preispituju razboritost i isplativost povratka na poljoprivrednu proizvodnju na malim farmama.
„Imamo velike troškove za projekat ponovne obrade zemljišta koji donosi malu količinu prinosa“, rekao je nekadašnji zaposleni Star Šajninga.
Piše: Sun Ju, Čengdu
Prevod: M. M. Milojević
Izvor: https://www.ft.com/content/6702e861-24c1-4383-be1c-bb0ba3b09c8a
