Два скорашња догађаја са југа Европе показују колико је овај регион осетљив и нестабилан и колико сваки прогрес уз побољшање атмосфере и јачање сарадње може да буде варљив и краткотрајан
Оба су повезана са окупљањима и политичким деловањем суседа у пределима са снажнијим присуством заједница националних мањина.
Први такав случај је посета приштинског премијера Аљбина Куртија Северној Македонији, други су готово симултани протести повезани с питањем грчке националне мањине у Албанији.
Куртијева посета опозиционим албанским партијама у Северној Македонији изазвала је оштре реакције македонске власти, пре свега због истицања заставе сецесионистичког пројекта „велика Албанија“ и прокламовања Куртија у „премијера свих Албанаца“.
Повод за одлазак косовског премијера у Северну Македонију прошлог петка било је отварање улице у скопској општини Чаир која је до тада носиле име „Друге ударне македонске бригаде“. Тог дана свечано је преименована у „Улицу Адема Демаћија“.
Након тога, Курти се запутио у Тетово, где је организован скуп приликом ког је дошло до спорне иконографије и спорног наратива. Том приликом он је поручио да Скопље треба да се приближи Косову, Албанији и Бугарској, а удаљи од Србије.
„Северна Македонија треба да буде што ближе Косову, Албанији и Бугарској, а даље од Србије, која се не дистанцира од (Слободана) Милошевића ни од (Владимира) Путина. На тај начин ће Северна Македонија бити што ближе уласку у ЕУ, а наш регион на Балкану биће безбеднији. Због тога треба да јој помогнемо и подржаћемо Северну Македонију“, рекао је Курти.
Курти мора да тражи и ствара своју базу у албанској популацији у региону, будући да има јавно декларисане амбиције регионалног уједињавања свих Албанаца, а при томе још погоршане односе са премијером Албаније Едијем Рамом.
Управо је у Тетову Курти поручио да он и Рама имају „добре и коректне односе, али и несугласице“.
„Имамо добре односе. Реч је о институционалним обавезама које имамо, али и политичким и националним, али то не значи да нас не критикују или да никада ни око чега немамо несугласице. Сматрам да су критике део демократије и треба да буду конструктивне“, рекао је Курти током посете Тетову.
Без обзира на то, Курти је засметао и Северној Македонији и Албанији.
Председник Северне Македоније Стево Пендаровски само два дана касније затражио је кажњавање челника општина Чаир и Тетово због, како је рекао, „националистичких провокација које сугеришу шовинистичке идеје великих држава“ током посете премијера Косова Тетову и предграђу Скопља.
„Постављање провокативне националистичке иконографије, која промовише шовинистичке идеје великих држава, представља распиривање мржње и етничке нетрпељивости, које несумњиво нападају основне принципе и вредности Оквирног споразума, као и концепт Македоније као мултиетничке државе“, навео је у свом реаговању председник Северне Македоније.
Он захтева да организатори скупова буду санкционисани “због кршења законских одредби о употреби државне заставе и химне и застава и симбола заједница, уз потпуно игнорисање симбола државе”.
Македонски председник је покренуо и дилеме о кршењу процедуре за именовање улице у Чаиру по Адему Демаћију, сумњајући да је испоштован принцип “двоструке већине” који укључује и гласове заједница које нису већина у тој општини“.
Тужилац је због тога већ покренуо поступак, а покренута је и иницијатива да се врати раније име улице.
Косовска председница Вјоса Османи настојала је да умири атмосферу, оцењујући да су критике званичника Северне Македоније, који су Куртијеве наступе током посете тој земљи оценили као националистичке, последица „неспоразума“.
Из Тиране су стигле критике да Курти делује у Северној Македонији као што је деловао 2021. у Тирани, уз поређење са Салијом Беришом који се наводи као главни Куртијев савезник.
Албански медији указују да Курти жели да поручи међународним факторима који су му увели санкције, “да је способан да запали регион” и “отвори међуетничке тензије у Северној Македонији”.
“Ако је Сали Бериша то покушао пре 30 година и није успео, може ли Курти успети са овим подгревањем ‘супе’ за дестабилизацију? Наравно да не”, одговарају албански коментатори.
Премијер Еди Рама реаговао је опширним јавним писмом дан након одржаног протеста у Химареу, где се захтевало ослобађање Грка, изабраног градоначелника Химареа, Фредија Белерија.
Белери је добио само 20 гласова више од свог противкандидата, а чини се да је главни узрок неспоразума што су се опозициони политичари Сали Бериша и Илир Мета стајали иза његове победе.
Међу демонстрантима су били и градоначелници Атине и Солуна, за које Рама има поруку у којој од њих тражи да поштују закон и да не могу да се противе одлукама суда демократске државе.
Пре неколико недеља, Маргарита Шинас, потпредседник Европске комисије, објавила је писмо упућено комесару за проширење Оливеру Вархељију.
Она је од свог колеге затражила да интервенише код албанских власти, јер у супротном види „непосредан ризик да ће ово питање негативно утицати на односе између напретка Албаније до 2023. и њене посвећености промовисању правног поретка“.
Маргарета Шинас иде и даље, па у писму отвара питање положаја грчке националне мањине у Албанији.
У овим терминима и са истим уверењем као у претходно поменутом писму, такође о „вези овог питања са општим поштовањем основних права или нерешеним питањем имовине грчке мањине на подручју општине у питању, као и уз оптужбе за кршење њихових граница од стране државе“, како пише у њеном писму.
Рама не штеди речи похвале за грчког премијера Мицотакиса и истиче задовољство “због изванредног напретка који смо заједно са грчким премијером направили последњих година, да европским духом спојимо Балкан који је годинама стваран у албанско-грчким односима, гледајући се у очи и обраћајући се старим застојима отвореног ума и добре воље”.
Истовремено, он указује да је “озбиљно забринут” начином на које ово питање ескалира – “протестом овакве природе, без преседана у историји Европе – бар колико ја знам”, што може да доведе „до регресивних последица поновног паљења заставе национализма и обостраних негативних осећања која та застава изазива у дезинформисаним слојевима и одређеним групама екстремиста, који гледају на напред њима. У овим случајевима имам у руци канту бензина, за коју ни на секунду не сумњам да не само ја и албанска влада, него ни премијер и грчка влада то уопште не желимо“.
Рама указује да не зна за случај да су изабрани званичници једне државе организовали протесте на територији друге државе.
За разлику од овако изненадно погоршане атмосфере у политичким круговима, народно расположење је, рекло би се, сасвим другачије.
Свега пре неколико недеља у Београду је представљено истраживање јавног мњења о перцепцији Србије и Срба у Албанији, које је спровео Албански институт за међународне студије.
Ово истраживање показује да 44 одссто грађана Албаније оцењује да две земље имају нормалне односе, 20 одсто да су ти односи добри, а 18 да су лоши. Такође, 71 грађана позитивно оцењује повећан прилив туриста из Србије.
У истраживању које је организовано у оквиру пројекта Заједничког центра за албанско-српске односе, који се спроводи од 2015. године у сарадњи Европског покрета у Србији и Албанског института за међународне студије, учествовало је 1.200 испитаника.
На његовом представљању, председница Европског покрета Србије Јелица Минић рекла је да „не постоји генерални проблем између Срба и Албанаца. Проблеми су изазвани политичким амбицијама, а не односима између Србије и Албаније. То показује да односи између два народа, у региону где ћемо још дуго живети заједно, могу да буду добри под условом да се води конструктивна политика.“
У име албанског института, Ледион Крисафи навео је да су “у последњих 10 година урађене добре ствари у српским и албанским студијама”, што је допринело побољшању односа између Србије и Албаније.
За 40 одсто испитаника односи са Србијом су важни, за 10 одсто веома важни, а за 27 одсто “не тако важни”.
У процени какви ће односи две земље бити у будућности, 42 одсто сматра да ће бити бољи, а 37 одсто да неће бити промена.
Ево како Албанци доживљавају претње својој земљи.
Највећом претњом сматра се Русија код 38 одсто испитаних, иза ње је Иран са 20 одсто испитаних, а Србија је на трећем месту коју највећом претњом сматра 18 одсто испитаника.
Одмах иза Србије је Грчка коју таквом сматра 16 одсто испитаних.
Доминатно питање која отежава односе две земље, према оцени 53 одсто испитаника, јесте наслеђе историјског непријатељства, а на другом месту је питање Косова са 45 одсто испитаних, док су иза њих недостатак комуникације између грађана две земље и недовољна економска сарадња.
Скоро 60 одсто испитаних сматра да иницијатива “Отворени Балкан” побољшава односе Албаније са земљама региона, док њих 40 одсто сматра да је то инцијатива позитивна за цео регион.
Туристичка перцепција је обострано позитивна. Српско откривање Албаније почело је у време короне, када Албанија није тражила ПЦР тестове, а границе су биле отворене захваљујући тадашној иницијативи „Мини Шенген“ која се касније претворила у „Отворени Балкан“.
Јасно је да у региону постоји потенцијал за сарадњу, али да су неопходна средства и инструменти за њено побољшање.
Не морамо да кажемо да су инциденти у Северној Македонији и у албанско–грчким односима наступили непосредно након обзнањивања краја иницијативе “Отворени Балкан”, нити да су ти процеси директно међусобно повезани, али има пуног основа претпоставка да се уклањањем простора конструктивних односа и заједничког деловања, отвара простор за неспоразуме и конфронтације.
Зато је погрешно срушити старо, пре него што је изграђено нешто ново.
Драган Бисенић
Извор: Косово Онлајн
