Piše: Ana Pešić
Kilometarske kolone ljudi koje su krenule da celivaju Pojas Presvete Bogorodice ispunile su ulice oko Hrama Svetog Save u Beogradu.
Rankeova, Braničevska i Ulica Bore Stankovića ispunjene su redovima ljudi, koji već nekoliko sati prelaze kilometar, ali s osmehom na licu. Pojas koji je, prema predanju i verovanju, Bogorodica lično izradila od kamilje dlake došli su da vide ljudi iz različitih gradova i zemalja.
Građani iz različitih gradova i različitih nacija došli su vođeni istim naumom: da se poklone velikoj svetinji, zahvalni na prilici da to učine u našoj zemlji, pa im sati čekanja na vrućini ne smetaju, niti čine da odustanu. Među prisutnima su ljudi svih dobi, mladi, stari, roditelji sa decom. Uprkos kilometarskim kolonama, osmesi sa lica ne silaze kada znaju zbog čega su došli. Sveštenici ohrabruju ljude u redovima da nastave napred, govoreći da je još malo ostalo.
Voda, knjige i zaštita od sunca
Kako bi se zaštitili od sunca, mnogi su otvorili kišobrane. Voda je obavezan saputnik na ovom „hodočašću“. Mnogi čekajući čitaju knjige, psaltire, molitvenike ili neku drugu literaturu. Neku decu majke su nosile na leđima jer nisu mogla više da stoje. Na ulici ispred jedne kuće postavljena je stolica kako bi oni najumorniji u koloni mogli da sednu i odmore se. Mirjana je došla u 11 sati i u redu je već nekoliko sati. Došla je organizovano sa grupom čak iz Vukovara. Kaže da o odustajanju nema ni govora.
„Razmišljali smo kada je najbolje da dođemo, malo smo se uplašili vrućine, videli smo da ljudi čekaju po sedam, osam sati. Jeste vrućina, ali prolazi vreme, strpljivi smo“, rekla je ona u izjavi za portal Njuzmaks Balkans. Jedna baka koja je s maramom strpljivo i osmehom čekala u redu rekla nam je da nije važno koliko je dugo tu, jer je krenula ka velikoj svetinji. Ispred Hrama Svetog Save postavljene su cisterne s vodom kako bi se građani rashladili. U redu stoje i deca, svako čeka smireno sa punim srcem.
Jelena Golubović je došla sa sedmogodišnjim sinom.
„Ovo je tako lep povod da se vidi ovoliki broj ljudi koji čeka izdržljivo i smireno, srce mi je puno. Došli smo iz Velike Plane u pola 10, naša crkva je organizovala dolazak“, ispričala je Jelena za naš portal. Milica i mala Anastasija došle su iz Batočine i razdragano hodale u redu. Došle su u pola 10.
„Ljudi su došli s voljom, nasmejani su, malo se neko ljutio zbog drugog reda, ali niko nije toliko nervozan, vidim da ima male dece, niko od njih ne plače. Došlo je nekoliko autobusa iz Kragujevca, ima i Rusa i ljudi iz Bosne i Hercegovine“, navela je Milica.
Govoreći o tome zašto je ovde istakla je da su došli da celivaju Pojas zbog vere. „A i sin mi je bogoslov, pa pokušavam da ga pratim“, napomenula je. „Rekla bih da je čar baš u tome što nije lako doći do odredišta“, rekla nam je Ivana Minić.
Izvor: Njuzmaks
