Пише: Хју ван Стенис
Превод за Журнал: М. М. Милојевић
Догађаји из 1971. године означили су почетак ере модерних финансија
Аутор је потпредседник компаније Оливер Вајман и некадашњи глобални шеф банака задужен за диверсификацију у Морган Стенлију
Које ће бити дугорочне финансијске последице Трампових царина? Можда смо зашли у деведесетодневну паузу али ово питање се и даље ургентно намеће. Поглед уназад на искуство из времена Ричарда Никсона и 1971. годину може да помогне инвеститорима да разумеју оно што би могло да уследи.
Свакако да последњи догађаји деле неке сличности са Никсоновим шоком, који се десио онда када је председник САД изузео амерички долар из златног стандарда, уводећи десетопроцентне увозне царине и спроводећи привремене контроле цена.
Ово развргнуће дотадашњег монетарног оквира довело је до периода светске економске нестабилности и несигурности. Не само да је довело да губитка пословног поуздања, већ је и до стагфлације. Контролисане цене и зараде које је увеo Никсон довеле су до крајње неповољних последица, несташица и поспешивања трке између плата и цена. Целокупна ова епизода била је међу кључним факторима који су допринели огромној инфлацији током седамдесетих година двадесетог века.
Као и у случају Трампових царина, и Никсонове су притискале земље да промене услове трговине како би се помогло умањивање америчког трговинског дефицита. Његове највеће бриге биле су Јапан и Немачка. „Моја филозофија, господине председниче, јесте да нас сви странци превеславају и наша је дужност да их превесламо први“, рекао му је тадашњи министар финансија Џон Конели.
У данашњем хиперфинансијализованом свету, већ смо видели да тржиште обвезница може брзо да олабави одлучност политичара. Потрајало је четири месеца 1971. године пре него што су Никсонове царине биле уклоњене Смитсонијанским споразумом (Smithsonian agreement). Али шок који је произведен већ је имао довољну снагу да изазове изузетне промене у финансијама, што је водило стварању нових финансијских инструмената за клађење на правац промена каматних стопа и за осигуравање против валутних ризика, укључујући фјучере и опције за девизну трговину.
Милош М. Милојевић: Трамп на путањи новије америчке политичке историје
Мукотрпна стагфлација у банкарском систему довела је до огромних промена у финансијском понашању и финансијском регулисању. Инвеститори су изместили своју имовину према злату и некретнинама како би сачували њихову вредност. У међувремену корпорације и депоненти су све више одмицали своје активности од банака према тржишту обвезница. Од тада банакрске позајмице као удео укупног позајмљивања у економији беспрекидно опадају. Укратко, модерне финансије су тако настале почетком седамдесетих година двадесетог века.
Могуће је повући и паралеле са земљама изван САД које су сада брину царине. И 1971. лоше се поступало према најближим америчким савезницима. Никсон је увео царине Канади упркос томе што је њена валута већ била флексибилна. Попут садашњег премијера Марка Карнија сада, ни тада Канађани нису оклевали и на крају су царине биле укинуте. Могло је бити још горе: Конели је такође желео да се САД повуку из дугорочних споразума са Канадом о производњи аутомобила и аутомобилских делова. Али Пол Вокер је то поправио, према наводима његових мемоара, дрско подстичући званичника Стејт департмента да истргне последњу страну сваког саопштења за медије у којима је то спомињано.
Напослетку, потреба да се стабилизују међународни односи са савезницима помогла је да кап прелије чашу и да се одустане од царина. Хенри Кисинџер, који је тада служио као саветник за националну безбедност, „постајао је све забринутији о реметилачком утицају који би продужено сукобљавање имало на савезничке односе“.
Никсон је такође извршио снажан притисак на Федералне резерве због експанзивне монетарне политике којим би се извео шок. Вилијал Сафир, писац Никсонових говора, присећа се како је администрација одржавала стално притицање анонимних достављених података како би притиснула председавајућег Федералних резерви Артура Барнса. Међу овим притисцима било је разматрање предлога да се прошири борд Федералних резерви тако да би Никсон могао да попуни овај комитет новим члановима који би били његове присталице.
На крају свега тога, Никсонова четворомесечна царинска полика можда је помогла да се убрза ревалуација долара, али је укупно подбацила и није остварила жељени циљ нити је имала уочљиви утицај на увоз. Покрети које је изазвао овај економски шок, међутим, распростирали су се током наредних деценија. Чак је и стварање евра било једна од последица. Да ли ће последица овог, Трамповог шока, бити стварање дигиталног евра или продубљење европског тржишта капитала? Још увек није јасно али историјско искуство упућује да ће таласи које је шок произвео одјекивати током наредних година.
Извор: Financial Times
