Пише: Кејтлин Џонстон
Међународни кривични суд је званично издао налоге за хапшење израелског премијера Бењамина Нетањахуа и бившег израелског министра одбране Јоава Галанта због ратних злочина и злочина против човјечности.
Никакви слични налози за хапшење нису издати против предсједника Бајдена или било ког другог западног званичника који подржавају израелске геноцидне злочине, што је помало као да судија изда налог за хапшење масовног убице, али не и за човјека који му је дао оружје, стајао поред њега, предавао му муницију, возио га приликом бијега и лагао полицији да прикрије злочин.
Ништа се неће десити по овом питању, јер је ова одлука потпуно непримјењива, а међународно право је стварно само онолико колико је америчка империја спремна да се претвара да јесте. Ипак, ово представља значајан корак у распаду међународног консензуса о Израелу, док цијели свијет гледа како ционистички режим отворено чини злочин за злочином.
Као што је било предвидиво, Бењамин Нетањаху је на ову одлуку реаговао урлајући о антисемитизму и називајући потез Међународног кривичног суда „модерним Драјфусовим процесом.“ То ради јер нема ништа што би личило на стварни аргумент у његову одбрану, а нема га ни било ко други.
Елис Бекташ: Федерација БиХ и њена Цивилна заштита као лош примјер
Ово смо видјели у изјави сенатора Тома Котона, који је изјавио да би САД извршиле инвазију на Хаг ако МКС покуша да спроведе налоге за хапшење.
„МКС је кенгурски суд, а Карим Кан је поремећени фанатик,“ рекао је Котон. „Тешко њему и сваком ко покуша да спроведе ове незаконите налоге. Дозволите ми да их подсјетим на једну пријатељску чињеницу: амерички закон о МКС-у познат је као ‘Закон о инвазији на Хаг’ с разлогом. Размислите о томе.“
Ова изјава је једнако психотична као и било која изјава најекстремнијих десничара у Кнесету. Сједињене Америчке Државе воде поремећени фанатици са нуклеарним оружјем, исто као и Израел.
„Закон о инвазији на Хаг,“ формално познат као Амерички закон о заштити припадника оружаних снага, је амерички федерални закон усвојен у ратнохушкачком заносу ране Бушове администрације. Овај закон овлашћује предсједника да користи „сва неопходна и одговарајућа средства како би осигурао ослобађање било којег америчког или савезничког особља које задржава или затвара Међународни кривични суд, у његово име или на његов захтјев.“
Тај дио „или савезничко особље“ је разлог због којег Котон може да се позива на овај закон у вези са налогом за хапшење Израелаца.
Говорећи о Израелу и америчким сенаторима, приједлог закона Бернија Сандерса да се блокира испорука тенковских граната Израелу управо је одбијен у Сенату са 18 гласова „за“ и 79 „против“.
Сандерс је овај приједлог закона представио као покушај да се ограничи „продаја офанзивног оружја Израелу“, правећи разлику између офанзивног и „дефанзивног“ оружја, као што је Гвоздена купола, што је само по себи апсурдно и заваравајуће.
Све оружје које Израел добија је офанзивно, а не дефанзивно, јер се све користи како би Израел убијао људе без страха од одмазде која би могла служити као одвраћање.
Разлог због којег је заштитна опрема попут панцира регулисана на сличан начин као ватрено оружје јесте тај што особа која жели починити насилни злочин може носити панцир да би осигурала да је полиција неће моћи зауставити током злочина.
На исти начин Израел користи своје такозвано „дефанзивно“ оружје.
Говорећи о прогресивним америчким законодавцима који заузимају млаке ставове о Израелу, конгресменка Александрија Окасио-Кортез нашла се на мети критика због гласања за подршку Резолуцији Представничког дома 1449. Овај закон наводно само осуђује антисемитизам, али у стварности промовише лажну замјену теза која изједначава антисемитске говоре мржње са критиком Израела.
Прогресивна конгресменка Илхан Омар, која је гласала против закона, изјавила је да је то учинила јер „закон подржава штетну дефиницију IHRA (Међународне алијансе за сјећање на холокауст) која опасно изједначава легитимну критику Израела с антисемитизмом и додатно штети нашој способности да се суочимо са антисемитизмом.“
Гдје год погледате, моћни криминалци пролазе некажњено, док они који би требало да им се супротставе чине премало.
Све ово се дешава док Русија погађа Украјину новом врстом хиперсоничне ракете, за коју је Путин посебно нагласио да би лако могла бити опремљена нуклеарном бојевом главом. Овај напад био је упозорење Украјини због коришћења далекометних ракета које су јој испоручиле САД и Уједињено Краљевство за нападе на циљеве унутар Русије. То се дешава у тренутку када Москва ревидира своју нуклеарну доктрину, спуштајући праг за употребу нуклеарног оружја.
Ово је неодрживо. Овакво стање не може да траје. На овај или онај начин, сва ова лудост ће морати да се заврши.
Извор: Caitlin’s Newsletter
