Пише: Катарина Стевановић
Првог петка бојкота трговина у Хрватској у продавницама је потрошено 30 милиона евра мање него недељу дана раније. Сада се за петак на бојкот зову и потрошачи у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини Све је почело објавом на Фејсбуку, а завршено је драстичним падом промета трговина у Хрватској у петак (24. јануар). Тог дана у продавницама у овој земљи издато је 44 одсто мање фискалних рачуна него недељу дана раније, док је укупан износ рачуна био 53 одсто мањи у поређењу са претходним петком, објавила је хрватска пореска управа.
Потрошачи, незадовољни високим ценама, одлучили су да на један дан избегну одлазак у куповину. „Трговине су у петак биле квалитетно празне, у неким деловима је било више продаваца него купаца. Ударили су некаква снижења да привуку људе, али су се људи ујединили у бојкоту”, каже за „Време” Бранимир Брадарић, новинар из Вуковара.
Каже да ни сам у петак из принципа није ишао у трговину, већ је све оставио за суботу. „У суботу је било као да сутра не постоји. Ниси имао где да паркираш, чини ми се да је био већи хаос него суботом иначе”, прича Брадарић.
Србија, децембар 2024 – подршка протестима због пада надстрешнице Новом Саду
За петак 31. јануар најављен је нови бојкот трговина, а позиви на бојкот продавница у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини круже друштвеним мрежама.
Значајан пад промете
У хрватским трговинама је на дан бојкота потрошено укупно 28,6 милиона евра, док је седам дана раније, у петак 17. јануара, потрошено 60 милиона.
Током дана бојкота, издато је 2,08 милиона фискалних рачуна, значајно мање него у петак 17. јануара кад је тај број износио 3,7 милиона.
Укупан износ рачуна био је мањи за 53 одсто, саопштила је хрватска пореска управа. Осим статистике, успеху бојкота сведоче и објаве на друштвеним мрежама на којима су продавнице без потрошача.
Интервенција државе
Резултати које су објавиле надлежне институције показују да је бојкот био успешан, а реаговао је и премијер Андреј Пленковић. Рекао је да је бојкот продавница важна и артикулисана порука грађана, која ће бити узета у обзир при дефинисању мера административног ограничења цена одређених производа. Најавио је да ће такве мере бити донете наредне седмице, преноси ХРТ.
„То је порука грађана да прате и упоређују цене и сматрају да су неке неприхватљиве у односу на сличне или исте производе у иностранству“, рекао је Пленковић. Интервенција државе није решење проблема сматра Дамир Новотни, професор економије на Свеучилишту Алгебра Бернајс у Загребу.
„Влада у Хрватској нервозно је реаговала, јер се не зна против кога је та оштрица бојкота уперена. Неки Владини министри су подржали бојкот као да се то на њих не односи, а они су највећи добитници инфлације”, каже Новотни. Више него за мере владе, он се залаже за тржишне механизме.
Војин Грубач: Влада опстаје због интереса Запада, Милатовић опструише и живи у безваздушном простору
Влада те земље је, објашњава, пропустила да спусти ПДВ на прехрамбене производе, чиме би и њихове цене биле ниже. У Хрватској постоји јединствена стопа ПДВ-а од 25 одсто на све производе.
Да ли је бојкот решење
Саговорник „Времена” каже да људи нису у петак ишли у радње, али су масовно отишли већ наредног дана или су чак у петак одлазили у куповину у суседне државе. „Људима су производи потребни, они не одустају од куповине, али су се сада потрошачи мобилисали да кажу нешто колективно”, каже Новотни.
Ипак, не очекује да ће бојкот продавница резултирати снижењем цена.
„Трговачки ланци ће ако не буде потрошње, затворити продавнице, међутим они чекају туристе. Да се сви грађани Хрватске удруже и месец дана бојкотују трговинске ланце, они би током лета надокнадили потрошњу и профитабилност”, објашњава професор економије из Загреба. Нови бојкот најављен је за 31. јануар, а ни Бранимир Брадарић не очекује да ће се тиме било шта постићи. „Људи су полудели и немају другу опцију, него да пробају да се окупе. Ипак, тим једним даном не може се ништа постићи, али очигледно је да су људи решили да узму ствари у своје руке”, додаје Брадарић.
Зашто су цене високе
Три су кључна фактора за раст цена роба и услуга који се бележи у Хрватској, објашњава Новотни. Као први разлог наводи отварање тржишта после пандемије ковида-19, када је после пада цена, дошло до њиховог наглог пораста услед повећане потражње.
„Потрошачи су кренули у куповину, били су гладни производа, а њих није било довољно и цене су почеле да расту”, објашњава. Други спољни импулс су, додаје, дешавања на истоку Европе, рат између Русије и Украјине. „Рат је изазвао очекивања да нафте и гаса на тржишту неће бити, па је дошло до наглог раста цена тих енергената, што је утицало и на све друге цене.”
Трећи импулс је, додаје, раст цена радне снаге због потражње за радном снагом у Европској унији. Важан фактор за високе цене хране у Хрватској је и структурни проблем – дефицит хране. Храна се због тога увози И то је главни извор раста цена у данашњим околностима, објашњава саговорник „Времена”.
Петак изузетак и у другим земљама региона
Талас бојкота прелио се из Хрватске на суседе. Тако потрошачке организације, па чак и поједини политичари позивају на бојкот куповине у петак 31. јануара. Удружење потрошача Ефектива, позвало је на бојкот великих трговинских ланаца у Србији. „Након што смо анализирали ваше предлоге и сугестије, одлучили смо да потрошаче позовемо на бојкот великих трговинских ланаца. Цене хране су међу највишима у Европи. Потрошачи у Хрватској, у петак су бојкотом смањили приход”, навела је Ефектива на мрежи Икс (X).
Идеју о бојкоту трговина подржао је премијер Црне Горе Милојко Спајић. Спајић је на платформи Икс поделио анкету корисника “Ишћућах” који је питао да ли би то требало учинити по узору на Хрватску. Алтернатива Црна Гора је након тога позвала грађане да у петак 31. јануара бојкотују супермаркете и продавнице у Црној Гори.
Они сматрају да су цене енормно високе и да су водећи трговински ланци међусобним договором око формирања цена пресудно утицали да грађани не осете повећање плата и пензија. „Да ли можемо тај један дан да оставимо политику по страни, да се не делимо, да сви будемо као једно, да им дамо до знања да ми одлучујемо?!”, пише у позиву Алтернативе. Друштвеним мрежама у Босни и Херцеговини се после акције у Хрватској шире позиви на бојкот трговина, бензинских пумпи, кафића и ресторана у петак, 31. јануара, као израз незадовољства због високих цена и ниског животног стандарда. Иницијатори акције позивају грађане да тај дан не купују ништа и да унапред обезбеде намирнице, кувају код куће и избегавају потрошњу у угоститељским објектима.
Извор: Време
