Пише: Катарина Ђорђевић
Kао и многе друге велике компаније, тако и „Дизни” повлачи кораке у својој политици разноликости, једнакости и инклузије (DEI) како би се више фокусирао на пословне резултате и прилагодио новим политичким околностима у САД, насталим након повратка Доналда Трампа на власт. Како преноси француски лист „Фигаро”, једна од кључних промена односи се на ублажавање упозорења која су се појављивала пре емитовања неких класичних цртаних филмова на платформи „Дизни плус”, укључујући „Петра Пана”, „Мачака из високог друштва” и „Дамба”. Подсећања ради, пре две године са платформе „Дизни плус”, намењеној деци млађој од седам година, одлетео је Петар Пан, вечити дечак који може да лети уз помоћ вилинске прашине и срећних мисли, због „ширења расистичких садржаја и неприхватљивих стереотипа”, како су својевремено објаснили челници ове компаније.
Заједно са њим, забрањени су цртани филмови „Маза и Луња”, са аргументацијом да подстичу расне предрасуде, као и „Дамбо” због промоције суровог односа према дивљим животињама. Са репертоара су скинуте и „Мачке из високог друштва” јер афирмишу расне разлике, као и „Краљ о џунгли” јер представља расистичку карикатуру Афроамериканаца. Уместо њих, Дизни је пре три године први пут увео ЛГБТ лик – реч је о бисексуалној девојчици која се појављује у серији „Совина кућа” и која је доминиканско-америчког порекла.
Међутим, стиче се утисак да нова америчка администрација ставља на лед тзв. воук културу. Како је известио портал „Аксиос”, компанија „Дизни” одлучила је да цртане филмове убудуће приказује уз упозорење да су „у оригиналном облику, те могу садржати стереотипе или негативне приказе”. Кључна промена је у томе што се ово обавештење више неће аутоматски приказивати пре филма, већ ће бити премештено у његов опис. Поред ове одлуке, „Дизни” је укинуо и програм „Римеџин тумороу”, дигиталну платформу осмишљену за истицање гласова мањинских заједница. Промене у стратегији долазе након изјаве извршног директора Боба Игера из децембра 2023. године, у којој је нагласио да компанија мора да се врати основним вредностима и избегне укључивање у политичке и културне сукобе. Како је истакао Игер, примарни задатак јесте забава публике, а не слање политичких порука. Да ли то значи да су челници ове фабрике маште схватили да је политичка коректност постала контрапродуктивна и почела да једе своју децу?
Аниматорски студио “Волт Дизни” слави 100 година: Живот није бајка, осим у цртаћу
Како су цртани филмови постали део „воук” покрета и да ли деца уопште обраћају пажњу на боју коже, припадност националној мањини и сексуалну оријентацију својих јунака?
„Активни заступници сваке идеологије сматрају битним васпитавање и формирање мишљења код деце, тако да ’воук’ ту није донео ништа ново. Деци те ствари постану важне уколико им се укаже на то да јесу важне, али се поставља питање колико то дугорочно има ефекта. Ја сам рођен 1970. године, а моја генерација је још била генерација Титових пионира, ишли смо путевима партизана, и ево докле смо дошли. Наметање идеолошких матрица најважније је идеолозима и владајућим структурама. У свету где су корпорације међу најутицајнијим ентитетима, јасно је зашто је ’Дизни’ значајан, због своје репутације и могућности да производе пласира широм света”, истиче Никола Попевић, уредник филмског програма Радио Телевизије Србије.
А на питање да ли је долазак нове администрације у Белу кућу означио и промену оријентације ове компаније и да ли је РТС добио нова упутства за емитовање „Дизнијевих” филмова, наш саговорник каже:
„Усудићу се да тврдим да нова америчка администрација не би сада ни била ту где јесте да још пре избора нису најавили шта тачно намеравају. Гласачи су рекли своје и ’воук’ је, очигледно, први на удару, мада је за сагледавање стварне ситуације још рано. Ово су популистички потези, а због укидања ДЕИ пројеката најављени су судски поступци, па ћемо видети да ли ће све ићи тако лако. РТС сарађује са ’Дизнијем’ и од њих није било никаквих упутстава значајних за ову тему.”
Да ли има смисла прекрајање цртаних филмова, ако знамо да свако уметничко дело, било да је у питању роман или филм, настаје у одређеном културно-историјском контексту?
„Не, штавише ја то сматрам скрнављењем, а у најекстремнијем облику имали бисмо орвеловску ситуацију где би некакво министарство истине непрестано прекрајало прошлост, не би ли се уклопило у владајући наратив. Често се и у критици, нарочито књижевној, јавља грешка да се дела настала пре много времена тумаче по модерним идеолошким матрицама. Неописива грешка јер те матрице тада нису постојале, светоназори аутора били су сасвим другачији, самим тим, и инспирације и намере. Мени су бесмислена и упозорења о томе јер суштински иза њих постоји претпоставка да је гледалац необразован или глуп и да не зна шта је изабрао да гледа”, закључује Попевић.
Социолог Немања Матковић сматра да су „Дизнијеви” челници одлучили да пажљивије ослушкују сигнале из Беле куће, нарочито након објаве Илона Маска, извршног директора платформе „Икс”, који је у новембру изазвао буру контроверзи, блокирајући садржај са „Дизни прајд” кампањом.
„Маск је том приликом своју одлуку образложио тврдњом да ’Воук није за децу’, односно да поруке повезане са ’воук’ покретом нису прикладне за малишане и истакао да дигиталне платформе имају одговорност да заштите своје најмлађе кориснике. Међутим, треба рећи да се тзв. воук култура већ дуже време налази на мети критика, јер је у великој мери постала контрапродуктивна због претеривања и прекрајања историјских чињеница. Због тога је одлука коју је пре неколико година донела америчка стриминг платформа ’ХБО макс’, да из своје понуде привремено избаци филмски класик ’Прохујало са вихором’ због расистичког описа црначких ликова, изазвала веома подељене реакције јавности. Сличну судбину имала је и забрана неких од најпопуларнијих ’Дизнијевих’ цртаћа, са објашњењем да подстичу расне и културне предрасуде”, подсећа наш саговорник.
Извор: Политика
