Пише: Јанис Варуфакис
Много се говори о Седам величанствених технолошких гиганата. Астрономска берзанска вредност Гугла, Мете, Епла, Мајкрософта, Енвидије, Амазона и Тесле изазива страхопоштовање. Њихова огромна улагања у вештачку интелигенцију истовремено буде наду у светлу будућност човечанства и страх да ћемо живети у свету глупих, незапослених и сувишних људи. У читавој тој халабуци губи се из вида основни проблем: нови тип капитала убија тржиште, станиште капитализма.
На својим почецима капитализам се заснивао на вери у тржишну утакмицу. У либералној фантазији на челу са Адамом Смитом, пекари, пивари и месари радили су на тржишту толико немилосрдном да нико од њих није могао да заради више од минимума за одржавање малих, породичних предузећа. То је осталима омогућавало насушни хлеб, пиво и месо.
Онда је стигла друга индустријска револуција са конгломератима због чије би тржишне моћи Смит засузио од радости. Била је то ера крупног бизниса и барона пљачкаша. Тако је рођена још једна, неолиберална фантазија која је требало да оправда постојање нових моћника који су монополизовали сва значајна тржишта. Јозеф Шумпетер, аустријски министар финансија који се тридесетих година прошлог века преселио у Америку, био је најутицајнији заступник нове догме. Он је тврдио да конкурентно тржиште гуши напредак, а да монополи подстичу економски раст. Само тако се остварује довољно велики профит за скупа истраживања и развој, нове машине и производне линије и остало што прати иновације. Да би монополизовали тржишта конгломерати великог бизниса заводе потрошаче фантастичним новим производима који убијају конкуренцију, попут Фордовог Модела Т или Епловог ајфона. Шумпетер је сматрао да таква концентрација моћи није опасна, јер када један монопол достигне свој врхунац смениће га нови. Тако је, на пример, Тојота прегазила Џенерал моторс.
У новије време је један од оснивача Палантира Питер Тил изјавио нешто слично: „Конкуренција је за губитнике“. Мада би се пионири крупног бизниса попут Томаса Едисона и Хенрија Форда сложили са њим, оно што Тил имплицира превазилази њихове најлуђе снове. Он иде даље од Шумпетерове псеудо дарвинистичке идеје да се напредак остварује кроз успоне и падове монополиста у бескрајном надметању за опстанак. Тил сматра да победници данас не уништавају само конкуренцију већ и само тржиште замењујући га неком врстом феуда у облаку. Том новом ентитету недостају сва својства правог тржишта, то јест све предности које и либерали и неолиберали препознају у механизмима децентрализоване економије. У ствари, данашњи победници – Седам величанствених плус Тилов Палантир – обнављају економски модел за који смо сви мислили да је нестао са падом Совјетског Савеза: системе економског планирања који спајају купце и продавце изван закона тржишта.
Госплан је био Државни комитет за планирање и мотор командне економије Совјетског Савеза. Задатак овог комитета био је да усклади понуду и потражњу критичних ресурса (нафта, челик, цемент) али и робе широке потрошње (храна, одећа, кућни апарати) мимо тржишних цена које су одређиване у складу са постављеним политичким и друштвеним циљевима (као што су приступачност производа или субвенције одређених индустрија). Госплан је распуштен првог дана после Божића 1991, али сада се враћа кроз алгоритме Амазона Џефа Безоса, Тилов Палантир и остале дигиталне платформе компанија које опонашају тржишта.
Пре него што одбаците смелост ове тврдње сетите се шта се дешава када одете на сајт Амазона. За разлику од посете тржном центру, са пријатељима или међу непознатим људима, у тренутку када отворите линк амазон.ком излазите са тржишта и улазите у простор савршене изолације. Ту нема никога осим вас и алгоритма Џефа Безоса. Ако у поље за претрагу укуцате „апарати за еспресо“ алгоритам вас упарује са разним добављачима. Он се за тај задатак спрема већ месецима, можда и годинама. За све то време ви сте му откривали своје хирове и жеље кроз претраге, куповине, кликове и рецензије. Уз помоћ тих назнака, као и података из других извора, алгоритам вас је истренирао како да ви тренирате њега да вас још боље упозна, што му омогућава да вам саветује које књиге, музику и филмове да купите. Он је већ задобио ваше поверење. У тренутку када журите да замените свој покварени апарат за еспресо, велике су шансе да ћете изабрати нешто са врха његових резултата претраге.
Алгоритам познаје ваш образац потрошње. Зна како да вас доведе до апарата за еспресо са максималном ценом коју сте спремни да платите, од које Амазон узима до 40% чим кликнете на дугме за куповину. То је рекеташки проценат, али га произвођачи апарата за еспресо толеришу, јер знају да се у супротном њихова компанија никада неће појавити на врху резултата било чије претраге. Како се вештачка интелигенција усавршава расте и моћ манипулације вашим понашањем – и зато је вредност техно компанија тако астрономска.
То је капиталистичка, приватна, супер високотехнолошка реинкарнација совјетског Госплана. Амазонов софтвер вас спаја са одређеним добављачима и забрањује вам разговор са живим продавцем или приступ изборима других купаца, сем у случају да закључи да му иде у прилог да вам дозволи увид у ограничену селекцију мишљења других купаца. Што се тиче цене коју плаћате, она прати (а не претходи му) ваш спој са продавцем. Уместо да буду варијабле која балансирају потражњу са понудом, цене на Амазону испуњавају другу улогу: максимизују ренте у облаку Џефа Безоса.
У том смислу, цене на Амазону и платформама других техно компанија функционишу на начин који је много ближи Госплану него берзи или тржном центру. Да су совјетски лидери доживели пословање компанија Силицијумске долине запањило би их колико су амерички капиталисти усавршили Госпланов модел, уз развој система надзора на коме би им позавидео сваки КГБ-овац.
Госплан је пропао јер није имао алате данашњих компанија: капитал у облаку, то јест алгоритме, центре за податке и оптичке каблове, који чине интегрисану мрежу за тренирање људи како да га тренирају. Док делите около своје податке, капитал у облаку учи како да унесе жеље у ваш ум, а затим да их задовољи тако што вам продаје ствари у својој верзији Госплана. У чему је онда разлика између Томаса Едисона и Џефа Безоса? Зар нису обојица исти мегаломански монополисти који настоје да успоставе доминацију над тржиштима и нашом имагинацијом? Упркос многим сличностима, постоји једна огромна разлика. Едисонов и Фордов капитал је био продуктиван. Производио је аутомобиле, струју, турбине. Безосов капитал у облаку не производи ништа осим неизмерне моћи да нас увуче у свој феуд у облаку, где се традиционалним капиталистичким произвођачима узима рекет у виду ренте на облаку, док ми корисници пружамо бесплатни рад. Са сваким кликом, лајком и рецензијом ми повећавамо моћ капитала у облаку.
Једном ми је један стари троцкиста рекао да је Совјетски Савез у име социјализма створио неку врсту индустријског феудализма. Његов коментар постаје релевантан у вези са данашњим компанијама. Док трговина на платформама као што је Амазон подсећа на механизам совјетског Госплана, огромне цене које Амазон, Убер, Аирбнб и други наплаћују стварним произвођачима роба и услуга које се продају на њиховим сајтовима сличне су земљишним рентама које су земљопоседници наплаћивали својим кметовима – једино што су овде то ренте од облака које добијају власници капитала у облаку. Дакле, баш као што је Совјетски Савез створио једну врсту феудализма у име социјализма и људске еманципације, данас Силицијумска долина ствара другу врсту феудализма – назвао сам га технофеудализам – у име капитализма и слободног тржишта.
Ова паралела важи и за државе. СССР је требало да буде раднички рај, за разлику од САД-а који је требало да буде рај за капиталисте. Испоставља се да су оба обећања била лажна. Како се капитал у облаку техно компанија укрупњава и концентрише у све мање руку, државе постају зависне од својих технолошких господара. Аутсорсовањем основних функција државе – архива, здравствених података, чак и војног софтвера – на рентирану инфраструктуру у облаку владе закупљују властите оперативне капацитете од Амазон веб сервиса, Мајкрософта и Гугла. Ова зависност отвара нову димензију технофеудалне моћи.
Из те перспективе, баш као што је Совјетски Савез био феудално индустријско друштво које глуми државу радника, Сједињене Државе су постале технофеудална држава, са последицама које се протежу на сваку сферу државне активности, укључујући здравствене услуге, образовање, пореску управу, обезбеђење граница и удаљена ратишта.
У Украјини, Гази и дуж наших милитаризованих граница шири се капитал у облаку. Амазонов алат за вештачку интелигенцију Rekognition се примењује у америчким државним службама, укључујући ICE, док Палантиров софтвер за надзор ради на Амазоновом облаку. Кроз пројекат Нимбус, Амазон и Гугл пружају израелској војсци напредне услуге вештачке интелигенције која омогућава наводно поуздано таргетирање мета у Гази уз минималан људски надзор.
Да се на тренутак вратимо на поређење са изворним капиталистима монополистима с почетка 20. века. Стари капиталистички гиганти, барони пљачкаши, заиста су производили ствари. Нови технофеудални господари производе нови друштвени поредак. Заменили су невидљиву руку тржишта видљивом, алгоритамском песницом клаудалиста.
Заговорници слободног тржишта немају шта да славе, али имају доста разлога за кајање. Биће им потребно много храбрости да се суоче са новом стварношћу. Као што су просовјетски марксисти годинама након 1991. порицали да је совјетски експеримент пропао, тако и идеолози слободног тржишта одбијају да виде да је капитализам створио облик капитала који је заменио тржишта реликтом из совјетске прошлости. И у том процесу, тај нови капитал је убио капитализам.
Извор: Unherd
Превод: Милица Јовановић/Пешчаник
