Cреда, 11 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Десетерац

Катарина Лукетић: У раљама софт жанра

Журнал
Published: 23. октобар, 2024.
Share
Фото: Портал Новсоти
SHARE

Пише: Катарина Лукетић

Духовита и лагана, о љубави и Медитерану, са сретним крајем и старомодном хумористичком поруком, Томићева је прича као зрака сунца кроз облаке, као најбоља comfort food, тањур лазања или похане пилетине у једном очајном дану.“ Том су реченицом прољетос у Јутарњем листу попратили објаву уломка из романа „Нада“ њиховог Анте Томића. На страну што реченица парадигматски показује да ступидан маркетиншки језик доминира медијско-културном сценом. Разлог зашто сам је цитирала тиче се другога, споменутих обиљежја Томићеве „Наде“, духовитости, лакоће, медитеранизма и сретног краја, које ћу и сама коментирати, али у друкчијем, нимало јутарњем свјетлу.

Као и ранији Томићеви романи, „Нада“ се уклапа у жанровске матрице хумористичног и дијелом љубавног романа. Притом, неки мотиви указују на жељу за ангажираним литерарним коментирањем курентних тема односа према странцима, вјерског фанатизма, сразова менталитета итсл. Чини се, аутор је рачунао да ће успјети варирањем жанровских клишеја и призивањем Смојине поетике у исти мах забавити читатеље и протурити им критику ксенофобије и конзервативизма.

Но, да би се спојила жанровска проза и критичка оштрица те освјежио Смојин приступ требало је показати пуно више инвентивности него што је ту случај. Наиме, „Нада“ је исписана без амбиција да се иронизира, демонтира или обогати жанровске норме, надиђе средњострујашки хумор и изненади књижевним рјешењима. Неспремност на формалне и стилске промјене, на излазак из зоне списатељског комфора има добру цијену – роман привлачи стару публику и постиже тиражу, али нема књижевну квалитету која би му осигурала дуго трајање.

Конкретно, „Нада“ почиње сценом избјегличког брода у олуји и бродоломца који се насукао на обалу јадранског отока, што је варијација познатог књижевног/филмског поступка доласка странца у град којим се иницира фабула. Странац, Сиријац Селим, није пријетња, већ је позитиван протагонист који помаже мјештанима, чиме се жели демонтирати стереотип о опасном, насилном Другоме.

Иде гас, Жан Пол Сартр из Билеће

Истовремено, трајектом Миљенко Смоје (посвета узору) на оток долази брачни пар хрватско-босанских коријена завјетовати се Светој Маргарети која помаже у лијечењу неплодности. Два се приповједна тока повезују кроз 28 поглавља, при чему се уводе бројни већ виђени мотиви (нпр. остарјели богаташ и његова млада љубавница) и жанровска рјешења (духовити сажетак прије поглавља).

Након низа епизода забуна и гегова, роман завршава у сретном крешенду: Селим и Силвија, сиријско-бодулски пар, након бијега с отока, живи у сретном браку и добије дијете, док други пар клечање пред олтаром замијени динамиком у кревету и такођер добије дијете. Тај обитељски happy end додатно затире могућу активистичку, субверзивну потку приче. Ликови су карактеризирани типски и плошно те постављени у парове, као у  commediji dell’arte, а духовитост произлази из благог пародирања стереотипова, па хумору недостаје снаге и јеткости, провокације и помака према сатири, иронији, гротески, бурлески.

Писцу се пак не може оспорити умијеће повезивања конаца фабуле и изградње драмске напетости, али управо због занатске спретности нису разумљиви конформизам и значењска плиткост (не „лакоћа“) коју демонстрира у роману. Амбијент „Наде“ је медитерански, оточки; па након литераризације Влајланда у ранијим романима Томић посеже за Бодулијом и предоџбама о бодулима (њиховој склоности филозофским тирадама, туристификацији и др.). Ријеч је о позитивној аутоегзотизацији и експлоатацији слике о идиличном Медитерану, што се такођер уклапа у споменуту потребу да се остане у удобној зони забаве и „прода“ топли медитерански колорит.

Укратко, Нада је безнадно заглавила у жанровском софт mainstreamu. Ако мислите да аутор није имао другог избора, да хумористичко-љубавни жанр не трпи друштвену критику, да сретан крај више није могућ или да је топла медитеранска прича за широку публику увијек кич-производ, препоручам да погледате талијански филм „Увијек постоји сутра“ Паоле Кортелези. Луцидну, ангажирану, духовиту и надасве медитеранску причу чији сретан крај потиче оптимизам да је слободнији свијет могућ.

Извор: Портал Новости

TAGGED:ЖанровиКатарина ЛукетићКултураПортал Новости
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Сајам књига: Преглед нових стрипских издања домаћих издавачких кућа
Next Article „Небесеко наречје“ Душка Бабића

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Иона Велс: Трагом највећег кокаинског пута у Европу и улога албанске мафије

Пише: Иона  Велс “Албанска мафија би ме позвала и рекла ми: 'Желимо да пошаљемо 500…

By Журнал

Лајовић вјерује у Ђоковића

  Српски тенисер Душан Лајовић није успео да прође у наредну рунду УС Опена, али…

By Журнал

Што је следећи корак за Новака?

Стога Ђоковићу преостаје да само поднесе жалбу, а уколико то не уради или уколико она…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Десетерац

Енес Халиловић за Спутњик: Модерни човек је уморан, све достиже своје лимите али још постоји – пут

By Журнал
Десетерац

Ранко Рајковић: Сушена кобасица,  књижевност, фашизам и рецепт

By Журнал
Слика и тон

Анте Томић: Како смо од Арсена спали на Томпсона, од академског флаутиста на конобара

By Журнал
Гледишта

Ранко Рајковић: Експозе о последицама једноличне исхране

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?