Пише: Катарина Лукетић
Духовита и лагана, о љубави и Медитерану, са сретним крајем и старомодном хумористичком поруком, Томићева је прича као зрака сунца кроз облаке, као најбоља comfort food, тањур лазања или похане пилетине у једном очајном дану.“ Том су реченицом прољетос у Јутарњем листу попратили објаву уломка из романа „Нада“ њиховог Анте Томића. На страну што реченица парадигматски показује да ступидан маркетиншки језик доминира медијско-културном сценом. Разлог зашто сам је цитирала тиче се другога, споменутих обиљежја Томићеве „Наде“, духовитости, лакоће, медитеранизма и сретног краја, које ћу и сама коментирати, али у друкчијем, нимало јутарњем свјетлу.
Као и ранији Томићеви романи, „Нада“ се уклапа у жанровске матрице хумористичног и дијелом љубавног романа. Притом, неки мотиви указују на жељу за ангажираним литерарним коментирањем курентних тема односа према странцима, вјерског фанатизма, сразова менталитета итсл. Чини се, аутор је рачунао да ће успјети варирањем жанровских клишеја и призивањем Смојине поетике у исти мах забавити читатеље и протурити им критику ксенофобије и конзервативизма.
Но, да би се спојила жанровска проза и критичка оштрица те освјежио Смојин приступ требало је показати пуно више инвентивности него што је ту случај. Наиме, „Нада“ је исписана без амбиција да се иронизира, демонтира или обогати жанровске норме, надиђе средњострујашки хумор и изненади књижевним рјешењима. Неспремност на формалне и стилске промјене, на излазак из зоне списатељског комфора има добру цијену – роман привлачи стару публику и постиже тиражу, али нема књижевну квалитету која би му осигурала дуго трајање.
Конкретно, „Нада“ почиње сценом избјегличког брода у олуји и бродоломца који се насукао на обалу јадранског отока, што је варијација познатог књижевног/филмског поступка доласка странца у град којим се иницира фабула. Странац, Сиријац Селим, није пријетња, већ је позитиван протагонист који помаже мјештанима, чиме се жели демонтирати стереотип о опасном, насилном Другоме.
Истовремено, трајектом Миљенко Смоје (посвета узору) на оток долази брачни пар хрватско-босанских коријена завјетовати се Светој Маргарети која помаже у лијечењу неплодности. Два се приповједна тока повезују кроз 28 поглавља, при чему се уводе бројни већ виђени мотиви (нпр. остарјели богаташ и његова млада љубавница) и жанровска рјешења (духовити сажетак прије поглавља).
Након низа епизода забуна и гегова, роман завршава у сретном крешенду: Селим и Силвија, сиријско-бодулски пар, након бијега с отока, живи у сретном браку и добије дијете, док други пар клечање пред олтаром замијени динамиком у кревету и такођер добије дијете. Тај обитељски happy end додатно затире могућу активистичку, субверзивну потку приче. Ликови су карактеризирани типски и плошно те постављени у парове, као у commediji dell’arte, а духовитост произлази из благог пародирања стереотипова, па хумору недостаје снаге и јеткости, провокације и помака према сатири, иронији, гротески, бурлески.
Писцу се пак не може оспорити умијеће повезивања конаца фабуле и изградње драмске напетости, али управо због занатске спретности нису разумљиви конформизам и значењска плиткост (не „лакоћа“) коју демонстрира у роману. Амбијент „Наде“ је медитерански, оточки; па након литераризације Влајланда у ранијим романима Томић посеже за Бодулијом и предоџбама о бодулима (њиховој склоности филозофским тирадама, туристификацији и др.). Ријеч је о позитивној аутоегзотизацији и експлоатацији слике о идиличном Медитерану, што се такођер уклапа у споменуту потребу да се остане у удобној зони забаве и „прода“ топли медитерански колорит.
Укратко, Нада је безнадно заглавила у жанровском софт mainstreamu. Ако мислите да аутор није имао другог избора, да хумористичко-љубавни жанр не трпи друштвену критику, да сретан крај више није могућ или да је топла медитеранска прича за широку публику увијек кич-производ, препоручам да погледате талијански филм „Увијек постоји сутра“ Паоле Кортелези. Луцидну, ангажирану, духовиту и надасве медитеранску причу чији сретан крај потиче оптимизам да је слободнији свијет могућ.
Извор: Портал Новости
