Јутрос без јуначења и великих прича. Остављам простор да играчи Србије све кажу на терену. Умјесто било какве непотребне и напорне најаве меча године српског фудбала, окренућемо се другим занимљивостима.Данас се завршава групна фаза свјетског фудбалског првенства. Неки биланси могу се свести. Ево једног лијепог: послије три одиграна кола најмање картона и опомена за грубу игру имају екипе које играју најбољи фудбал у Катару.Хрватска, Мароко и Аргентина по два жута картона, а Француска, Бразил и Шпанија по један. Енглези нити један картон. Све остале екипе по три и више жута картона. Збиља лијеп податак, који даје умјетнички ноту овом такмичењу и истиче естетику очигледног квалитета. Најбољи нијесу најбољи само по игри и резултату, него и по витешком односу према игри.
Тужан и ружан салдо на половини такмичења гласи да је велики број играча уморан и повријеђен. И то баш оних који играју у најјачим лигама Европе, дакле – свијета. Бензема ( најбољи европски играч ) и Мане ( најбољи афрички играч у Европи ) нијесу ни почели такмичење. У другу фазу не иду ни Данска, ни Белгија ни Њемачка са свим њиховим звијездама. И изгледали су тако блиједо. Од њих нијесу много убедљивије изгледале ни Пољска ни Холандија, које јесу прошле даље али нијесу показали апсолутно ништа. А то су дојучерашње најбоље европске екипе, доминантне у квалификацијама, са играчима у најбољим европским лигама. Углавном – они уморни, повријеђени и неуспјешни, а зато талентоване екипе аутсајдера, жељне доказивања лете по терену. Двије афричке екипе су већ у осмини финала, а чека се трећа вечерас.
Међу свима њима доминира Јапан који је скинуо још један шампионски скалп, и опет преокренуо у другом полувремену. Многи мисле да су Шпанци калкулусали, али – нијесу у праву. „Фурија“ овај меч није држала под контролом! Неколико минута је, губећи од Јапана, била пред елиминацијом, – док је Њемачка губила од Костарике. Тврдим да није у питању калкулација, него нови налет пацифичког тајфуна који се огледа у вјери јапанског играча да врати лопту са ивице амбиса, из очигледног гол-аута, да центрира за вођство против Шпаније, саиграчу који иде главом гдје други не би ногом. Та јапанска играчка енергија се може окарактерисати као атомска у односу на анемију европских играча. Играча који су ових дана требали бити – као и сваке године – у сред такмичарског налета, у првом дијелу сезоне. А изгледају као да су доведени са годишњег одмора. Против своје воље…
Оливер Јанковић
