
Ево сценарија за један видео који, нажалост, још увек није направљен, а баш је било потребе. Јер догађаји од државнога значаја овако треба да се најављују. Елем. На слици се ређају црно-бели кадрови регионалних и међународних лидера, ту и тамо нека значајна зграда, може и Европски парламент, сујеверја ради. Музичка подлога је напета и кроз њу се пробија дубок спикерски глас. Са наглашеним драматичним паузама, изговара се следећи текст:
„Човек који никад не спава… бори се под будним оком… свих Њих који нас притискају… против Оног који више неће ни налепнице.
Акција… Узбуђење… Расплет… Бриселски Преговори, нова сезона. На телевизору, таблоиду и мобилном, поред Вас. Пратите у топлом, у гаћама. Срам Вас било, незахвалне. “
Е, тако то треба обележавати, а не да нам се два дана пред бриселско ћаскање саопштава како „поуздани извори сазнају“ да ће се оно одржати. Као да се о таблицама у КМ и/или столицама у УН расправља по моделу „ај` сврати ако имаш мало времена“. Но, баталимо сад већ традиционално бриселско натезање, него констатујмо да сви догађаји од значаја за скретање националне пажње заслужују узбудљивије и живописније најаве, такозване „трејлере“ наших живота. Да „бинџујемо“ Ову Сезону као људи, а не да се злопатимо од епизоде до епизоде.
А догађаја, онолико. Па рецимо: пре бриселског ћаскања, по северу земље шеткао се пантер. И то је некако прошло, траљаво, ако изузмемо величанствену сугестију објављену у медијима да, цитирамо, евентуално позовемо апатинског инспектора за заштиту животне средине, ако се са пантером сретнемо. Завршен цитат. Те да га тако, ваљда, обавестимо да не само што је запослен у државној управи, већ и који му је назив радног места.
Траљаво, рекосмо. Није било ни сирена које завијањем позивају грађане да никако не излазе из кућа, као да је корона поново навалила на баке и деке, или као да је – не дај Боже – поново неко грозоморно помрачење сунца. Могло се најавити и да је пантер кренуо ка Београду, у намери да нападне сам Државни Врх, који је и иначе угрожен многобројним заверама, што су, па опет, монотоно репризни догађаји за себе. И уместо да се пантер мало игра са ствараоцима економског тигра, све се завршило једним великим „тјах“. Па је тако, накратко, остала само фудбалска репрезентација, као последња нада да се приказивање небитног има чиме допунити и наставити, те да се свеукупни трагични крај овог игроказа има чиме још мало одложити. ВАР и Катар, јадна нека помоћ.
Сва наведена недраматичност води ка томе да Драги Гледаоци врло ускоро, уместо спектакуларним догађајима, пажњу поклоне не тако спектакуларној ситуацији. А она је, притом, и крајње једноставна за праћење: све је скупље, све се мање има и све нас мање има. Политичко, привредно и било које друго обећавано чудо није се десило, нема „неочекиване силе“ да спасе ствар, убрзано се троше и распродају последње залихе државне „сребрнине“, на којој је почивала овдашња стабилократија. Од такве ситуације мало тога може да скрене пажњу.
У неким другим временима можда би и помогли захтеви за доживотном влашћу или упозоравање да до следеће (страшне) зиме „ко жив ко мртав“. А другачије би у јавности ођекнуло и дискутабилно некоординисано подизање огромне слике Билија Питона из филма „Маратонци трче почасни круг“, а испред навијачке трибине. Џаба, у оваквим данима је слаба вајда од тако натегнутих покушаја дистракције.
Јесте то тај круг, али није више то тај филм. За овај је потребан неки нови сценарио. Видимо се у трејлеру.
Војислав Жанетић
Извор: Нова економија
