Одлучили су пенали, у којима су Аргентинци показали да су бољи за ту једну нијансу прибраности и умјешности. И у којима је Меси, са толико година, и са толиким теретом одговорности ”бити или не бити” на плећима, доказао да је најбољи. Успавана љепотица се пробудила, Принц је дошао на бијелом коњу, и показао да су сви остали, у најважнијем моменту одлуке – само патуљци, у односу на његов плес са вјечношћу.
Све је било бајка. Само на почетку вук није појео Црквенкапу, нити Снежана јабуку, него су Аргентинци појели Французе. ”Гаучоси” који су стварали утисак нестабилне екипе, тима који зависи од инспирације једног човјека, састава кога протежирају судије, – почистили су са терена фудбалску дружину са најубједљивијим учинком прије финала. Аргентина је имала инспирацију оних који пишу историју, а Француза просто нигдје није било.
Доминирали су момци рођени 1987.г. годину дана послије Марадониног Мексика и посљедње аргентинске титуле свјетских првака. Меси и Ди Марија су, рекло би се, почели и завршили причу о остварењу вишедеценијског деценијског сна. А онда су се ”анђели и демони” фудбалске игре постарали да се кроз у ту, већ заокружену причу, распрши 1000 комета и метеора. Бљештавијих од оних ефеката које организатор спреми на почетку сваке утакмице овог такмичења. МБапе је добио крила, којима је изазаво Месија на лет изван земаљских сфера. Борба без гарда, до посљедњех даха, са нестварним приликама за гол на обје стране.
Узвратио је Меси новим голом у продужецима. Помислио сам: ”Ево репризе мексичког финала. 2:0 за Аргентину, 2:2 – изједначење противника, па коначно 3:2 за плаво – бијеле”. Узвратио је МБапе, опет новим голом. Онда сам помислио: ”Ево послије чисте освете Хрватима за пораз од прије четири године, сада ће Аргентина побиједити Французе 4: 3, као они њих у Русији”. Али, оћеш! 100% шанса за Фрнцузе у посљедњим секундама продужетака. Тада је Аргентински голман добио 100 крила и 1000 руку.
Одлучили су пенали, у којима су Аргентинци показали да су бољи за ту једну нијансу прибраности и умјешности. И у којима је Меси, са толико година, и са толиким теретом одговорности ”бити или не бити” на плећима, доказао да је најбољи. Успавана љепотица се пробудила, Принц је дошао на бијелом коњу, и показао да су сви остали, у најважнијем моменту одлуке – само патуљци, у односу на његов плес са вјечношћу.
Мундијал је синоћ у Катару управо заокружио један цијели круг љепоте, среће и успјеха. Аргентина се придружила Бразилу, Италији и Њемачкој у бесмртној дружини тимова са више од двије титуле свјетских првака. А то смо тако чекали…
1978 – Кемпес; 1986 – Марадона; 2022 – Меси… Аргентинске бајке се не причају без великих, баш великих јунака. Зато и имају толике душе које их слушају, сањају и чезну, кроз генерације овог суморног свијета.
Оливер Јанковић
