Пише: Невена Булајић
Након скоро двије деценије, љубитељи природе из невладиног сектора, одлучили су да, уз подршку локалне самоуправе, валоризују кањон Жљебине, који се налази у срцу Мјесне заједнице (МЗ) Луково, у нади да ће постати једна од најатрактивнијих дестинација у граду под Требјесом.
Заборављеном малом крашком кањону Жљебине, који је, према ријечима мјештана, посљедњи пут био активан давне 1993. године, поново ће се вратити стари сјај, захваљујући иницијативи покренутој у оквиру пројекта „Смањи брзину – чувај животну средину“ који реализује НВО Media team. Душко Марковић из поменуте НВО и Снежана Даниловић из НВО “Агро еко Луково” наводе да у плану није само валоризација овог кањона нетакнуте природе, већ и предлагање Скупштини општини Никшић његово стављање под заштиту као Споменик природе, што је и уврштено у Акционом плану за биодиверзитет општине Никшић за период од 2024. до 2029. године.
“Три километара од локације Мајдан на Лукову, налази се кањон Жљебина, а ми планирамо да га туристички валоризујемо уз подршку Туристичке организације (ТО) Никшић. Направили смо драфт верзију пројекта и ове године радимо да адаптацији тог простора у сарадњи са планинарима. Жели да валоризацијом овог простора на добробит свих грађана, а посебно мјештана МЗ Луково”, наводи Марковић и додаје да је први корак да се кањон доведе у безбједно стање за пролаз посјетилаца, с обзиром на то да су неки њени дјелови тренутно непроходни.
Да ће валоризација и популаризација кањона ставити МЗ Луково на листу значајних локација на туристичкој мапи Никшића, сматра Даниловић и додаје да би тиме вјероватно допринијели и да се становници који су напустили овај простор, њему поново врате и искористе бенефите.
“Надамо се да ћемо мотивисати становнике Лукова да у наредном периоду валоризују своја имања, јер је дошло вријеме да подигнемо ниво пољопривредној грани на нашем простору И да олакшамо пољопривредницима којима није лако. Наш план је да спојимо развој како пољопривреде тако и туризма како би свима било добро. Оно што је значајно напоменути је да је кањон Жљебина ушао у програм заштите од стране Министарства екологије, одрживог развоја и развоја сјевера и Агенције за заштиту животне средине. Налази се на четрнаестом мјесту на листи значајних еко-подручја у Никшићу и он ће морати да остане такав какав је сада, јер ће бити под заштитом државе. Наш задатак је да омогућимо пролаз без икакве комерцијализације простора”, наглашава Даниловић.
Наводи да је до сада једна експедиција прошла кроз кањон и да ће на основу теренског извјештаја моћи да процјене колико ће финансијских средстава бити потребно за реализацију планираних активности.
Карактеристике и опис кањона Жљебина
Први улаз у кањон у циљу испитивања терена, сагледавања његовог стања и прикупљања података реализовала је група три планинара Планинарског клуба „Пива“ из Плужина 22. фебруара ове године. У извјештају се наводи да је у питању „мали крашки кањон настао крашким геоморфолошким процесом деловањем брзе текуће воде на растворљиве кречњачке стијене у току дуготрајног временског процеса, отакањем велике водене масе са подручја Вучја и Ивања протоком до Лукова“.
Према подацима који су планинарима дали мјештани, овај кањон је имао брзи водени ток са доста водопада, али је само повремено био активан за вријеме великих падавина кише и отапања снијега. Удаљен је од центра Никшића око 12 км, а до почетка кањона долази се асфалтним путем Никшић-Вучје (10км). Затим се са раскрснице у селу Луково скреће лијево (западно) на локални сеоски асфалтни пут (1,7км), а потом се кратким макадамским путем (300м) долази до почетка стазе кроз кањон Жљебина.
„Дужина кањона износи око 2000 м, а дубина од 30 до 50 метара, а на појединим мјестима у средњем дијелу, дубина кањона је преко 60 метара. Нагиб страна кањона је у просјеку 60°-75°, а на уским дјеловима кањона стјеновите стране су вертикалне. Ширина кањона у горњем вертикалном профилу (на врху) износи: од 50-100 м (30%) 100-200 м (40%), 200-300 м (30%). Ширина кањона у доњем вертикалном профилу (на дну) износи: 30-70 м (30%), 70-120 м (40%) и 120-170 м (23%). На појединим мјестима ширина доњег дијела кањона износи свега и до 10 метара (7%)“, подаци су који су прикупљени на лицу мјеста.
Посебна вриједност кањона је и што се на његовом подручју налазе двије пећине, Шабановача која је приступачна и Вилина пећина до које се може отежано доћи. Постојање ових пећина у значајној мјери доприносе још већој вриједности овог подручја, које је још увијек непознаница када је у путању биљни и животињски свијет који га настањује.
Кањон Жљебина може бити објекат културног и геонаслеђа Никшића
Боро Вуковић из Секретаријата за уређење простора и заштиту животне средине Општине Никшић наводи да је мишљење стручних лица са Географског факултета, да ово подручје има потенцијал да буде геонаслијеђе града под Требјесом.
“Важно је да се заједно увежу све природне вриједности са којима располажемо и уреде девастирани простори који нам могу пружити бројне бенефите. Још увијек на овом подручју нису рађена озбиљнија биолошка истраживања и надам се да ће простор кањона бити предмет ове врсте испитивања у наредном периоду што ће свакако бити олакшано јер ће овај простор бити проходан. У том контексту кањон не само да може бити објекат геонаслеђа већ и представник биодиверзитета”, наводи Вуковић.
Недовљно изучено, овај простор представља прави ботанички рај, јер обилује бројним биљним и животињским свијетом. На овом простору можемо видјети велики број разноврсног листопадног дрвећа, лијане око њих, које су иначе веома ријетке у Црној Гори с обзиром на то да је њихово присуство најчешће на простору тропских шума. Маховина на стеновитим предјелима кањону даје посебан еко-амбијент а шетајући кроз мали приступачан дио кањона наишли смо и на љековито биље, бршљен и јагорчевину. Љубичице, луцерка и дивље јагоде налазе се готово на сваком кораку као И бројни шумски становници, који су своја станишта нашли управо у овој још увијек неистраженој и неоткривеној оази.
Културну вриједност неоткривених природних драгуља на територији општине Никшић и значај њихове санације, уређивања и популаризације препознали су и представници канцеларије иницијативе “Никшић – Европска престоница културе 2030”. Мато Уљаревић значај усвајања иницијативе види у чињеници да је овај локалитет један од оних који представљају културно наслијеђе, које је важно презентовати на путу Никшића ка добијању престижне титуле.
Наведене активности пројекта реализују се уз подршку Министарства саобраћаја, Секретаријата за комуналне послове и саобраћај, Секретаријата за уређење простора и заштиту животне средине, Туристичке организације (ТО) Никшић, а након што је иницијатива представљена Милици Лалатовић Жижић, предсједници Скупштине општине Никшић, извјесно ће се наћи на дневном реду на неком од наредног засиједања локалног парламента и да ће прије тога одборници бити позвани да обиђу локацију кањона.
Извор: РТНК
