Пише: Камило Кантарано
Ово је најтежи, највећи и најлепши изазов за социјалисте. Албанија је гласала, Албанија је одабрала, Албанија је победила. Овако је говорио Еди Рама, премијер Албаније, увече 23. маја 2025. године. Нико тада није могао да претпостави да ће Албанија, која је годину раније гласала за њега, већ годину дана касније изаћи на највећи протест у историји земље. Не постоји званична процена о броју учесника протеста, али 20. јуна организатори су проценили да је демонстрирало између 250.000 и 700.000 људи.
„Разлози за побуну већ су постојали“, каже нам Фиоралбу Думу, италијанско-албански активиста који живи у Тирани: „Знали смо да се Рама поиграва стварима које су веома важне за наш идентитет, попут центра за мигранте који је изграђен са Италијанима у Шенђину, корупције министарке Белинде Балуку…“
„Приватно“ острво
Да бисмо разумели шта је покренуло протесте, вратимо се у 2021. годину. Доналд Трамп изгубио је међуизборе, и многи су сматрали да је његова политичка каријера завршена. У међувремену, његова ћерка Иванка Трамп и њен супруг Џаред Кушнер дошли су у Европу на одмор. Док су били на јахти Натанијела Ротшилда, угледали су острво Сазан испред града Влоре, на југу Албаније. То је за њих било право откриће, и овако су говорили о Сазану. „То је било најдивније место које смо видели у животу. Нисмо веровали да такво ’приватно’ острво постоји на Медитерану.“
„Забавља ме избор речи. Био је то заиста лош избор и сигуран сам да она то зна, као и да Кушнер зна да смо за Сазан знали много пре њих и да је то јавна својина Албаније“, каже нам Баки Гожај, активиста Freedom Flottilla из Валоне. „Оно што забрињава јесте то што је Иванка Трамп острво описала као приватно. То, колико ја разумем, значи да су разговарали са нашим премијером како га приватизовати.“
Путовање се чинило поетичним, приватизација није била: Кушнер је разговарао с Рамом о преузимању контроле над острвом. Предузеће које је умешано је Атлантик Инкубатор Партнерс, исто које је Кушнер користио за финансирање пројеката Трампове куле у згради Генералштаба у Београду. Али њихов интерес се, ускоро, концентрисао на полуострво Звернец, које се налази прекопута Сазана.
Све то је део Нарте-Вјосе природног парка. Тачније, било је: 2024. године, Рама је променио закон о заштићеним областима и смањио 20 одсто природног парка. Поставило се питање сврхе изградње аеродрома и стамбеног комплекса. То је велика претња за еколошку равнотежу у старом парку. „Тешко је у Сазану пренети грађевински материјал и нема пуно воде. Они не могу градити нешто велико“, каже Јони Ворпси, активиста PPNEA, еколошке организације, који такође живи у Валони. „Звернец има 6-7 километара обале. Градити стамбени комплекс за 10.000 људи је начин да се лако заради новац.“
Ако би се придржавао закона, Атлантик Инкубатор не би могао директно да гради комплекс. Али, у пројекат онда улазе косовско-швајцарски бизнисмен Беџет Пацоли, Валон Адеми (бивши конзул Албаније на Косову) и породица Кастрати, највећа енергетска олигархска породица Албаније. Аеродром је био делимично изграђен поред лагуне Нарте а једини лет био је током предизборне кампање Едија Раме.
Од равнодушности до борбе
„Организовали смо први протест крајем априла“, прича Ворпси. „Видели смо да су грађевинске машине ушле на плажу испред лагуне и објавили снимке на друштвеним мрежама. Добили смо више реакција него икада пре.“ Први протест је био за очување екологије Валоне. Чак ни после четири године, албанско друштво није много реаговало на Кушнеров пројекат. „Средином маја привукли смо пажњу медија и компанија је затворила плажу. Претпостављамо да је то било због великог броја људи који су снимали плажу. Пре маја много грађана није ни знало шта се десило у Звернецу“, каже Ворпси.
„То је био први наговештај да је ситуација кренула да се мења. Међутим, појавили су се и одговорни за овај хаос. Црна кола су пролазила поред демонстраната кроз лагуну током протеста, затамњених стакала, без таблица и сликали су грађане.“
Последњи корак је било насиље: 26. маја, током протеста, обезбеђење бродоградилишта напало је протестанте па чак и полицију. Седморо људи је повређено, а протест се проширио до Тиране.
Највећи протест у Албанији
„Прва два протеста су била у потпуности еколошка“, каже Гожај. „Сад је најбитнија тема постала борба против корупције и наш главни циљ је оставка Едија Раме. Ако решимо ове проблеме, све остало ће бити решено.“ То је мотивисало Гожаја и друге активисте да возе до Тиране петком, на велики протест дијаспоре. Људи су сваке вечери били на протестима, али се петком одржавао протест дијаспоре, а 20. маја више од 200.000 људи је изашло на улице. Албанија нема дугу традицију активизма као Србија, био је то највећи протест у историји земље.
„То је кумулативни ефекат претходних протеста. Они су можда били маргинални, али су се у суштини борили за исти циљ”, прича Кристина Милона, албанска новинарка. „То су демонстрације против крађе наше земље и овог пројекта који само богати олигарси подржавају и који не маре за последице које ће имати на грађане и њихов свакодневни живот.“
У Валони је ситуација тежа. „Многима од нас је било прећено одмах после протеста. Исти људи који су ме сликали у мају, сад сликају и активисте и новинаре“, каже Ворпси. Ситуација је другачија у Тирани. У главном граду маса је превише велика да би се бринули о освети. Али, новинари ни ту нису популарни.
Rama Burg, Beriša burg!, „Рама у затвору, Бериша у затвору!“ У Тирани је то најпопуларнији слоган међу демонстрантима. Јер, ово нису протести само против Раме, већ против читавог политичког система у Албанији.
У последњих десет година Албанија је доживела велики раст туризма: 2025. године земљу је посетило више од 12 милиона туриста, што је готово пет пута више од броја становника Албаније. У 2014. години било је мање од четири милиона туриста. Прошле године, економија је расла око четири одсто. Скоро извесно, земља ће ући у Европску унију 2030. На први поглед, немају пуно разлога за незадовољство.
Али, кад погледамо изблиза, ситуација није баш сјајна. Албанија је богатија, док Албанци нису: људи одлазе у иностранство у потрази за бољим условима рада. Од 2011. године, земља је изгубила више од 400.000 становника. „Део албанског друштва се обогатио. Мафија користи одмаралишта за прање новца“, каже Милона. „Овај систем повећава цене кирија за грађане, и не нуди послове. Зато људи одлазе у иностранство.“ Борба се очигледно не води само за природу. Активисти кажу да протестују због страшних здравствених услова, против затварања факултета, због емиграције…
Кад морају да траже кривца, активисти су сигурни: Еди Рама. Али такође, Сали Бериша, предузетник и шеф Демократске странке. Рама је наравно први одговоран за овакву ситуацију. Али и опозиција такође. Не заборавимо пирамидалне шеме које је Бериша користио кад је био премијер. „Након пада Енвера Хоџе, нисмо имали праву транзицију после комунизма. Остала је иста елита која води Албанију корупцијом и концентрацијом овлашћења. Желимо да извршимо ту транзицију после 30 година“, каже Милона.
Милош Миљковић: Југ Србије у фокусу Вашингтона – Лажна симетрија или утицај албанских лобиста
Каква је будућност Раме
Протести који не јењавају су највећа опасност за Раму од када је, 2013. године, био изабран за премијера. „Мислим да је протест коначно показао да је репутација коју Рама покушава да пројектује на међународној сцени нарушена“, каже Милона. Улазак Албаније у Европску унију је најамбициознији пројекат Раме. „Европски парламентарци су критиковали Раму и посетили су Звернец. Али Европска комисија и Савет и даље подржавају премијера. Пре свега Марта Кос, комесарка за проширење“, истиче албанска новинарка.
Европска унија је тражила од Раме да поништи Закон о стратешким улагањима, који је осмислио 2015. године да би се привукао новац за развој туризма и ревидирао закон о заштићеним областима који је увео 2024. како би омогућио реализацију Кушнеровог пројекта. Европски ауторитети су захтевали да се заустави поменути пројекат. Демонстранти су уништили ограду на плажи током протеста крајем јуна. Од тог тренутка градња је на паузи. Али, то још није победа, сматра Ворпси: „Свака 2-3 дана, техничари дођу на плажу да узму узорке како би све могло опет почети. Рама само покушава да купи време“, каже овај активиста.
У међувремену, Албанија улази у трећи месец протеста. После релативно мирног месеца, полицију су крајем јула напали „фламингоси“ (неформално име људи који протестују). Напетост је порасла, то је очигледно и у интервјуима Едија Раме. Премијер је оптужио Русе, Иранце и Србе да стоје иза протеста који још траје. Колико дуго ово може потрајати и са каквим резултатима, ни Рама ни демонстранти не знају.
Извор: Радар
