Цена новца на светском тржишту расте и то незаустављиво. Америчке федералне резерве (ФЕД) управо су подигле своју базну камату за 0,75 процентних поена и то трећи пут заредом. Тако су њихове главне камате сада у распону од три до 3,25 одсто. Камате подижу све централне банке као одговор на растућу инфлацију. И Европска централна банка (ЕЦБ) повећала је референтну камату за такође 0,75 процената, али је она и са тим повећањем знатно нижа од америчке и износи 1,25 одсто. Очекује се да и у наредном периоду ЕЦБ настави са заоштравањем монетарне политике тако да можемо да очекујемо повећање каматних стопа на нове кредите у евро знаку. Стручњаци кажу да повећање камата за чак три четвртине поена по заседању централних банака представља најагресивнију кампању пооштравања монетарне политике од раних осамдесетих година прошлог века.
Разлика у каматним стопама САД и Европе није добра за овај део света, па и за нас, јер се у таквим ситуацијама, због већих приноса, капитал сели преко Атлантског океана. Раст камата значиће теже задуживање и мање средстава за јавне и приватне инвестиције што се све одражава на привредни раст. Србија је већ осетила повећање камата на дуг.
На последњој аукцији државних динарских хартија од вредности камата је достигла чак 6,8 одсто, али ни њоме инвеститори нису били задовољни, јер успешност продаје није била ни 50 процената. Реч је реотварању десетогодишње обвезнице из 2018. године која доспева 2028. Што значи да јој је рок доспећа пет и по година. За годину дана динарски дуг је безмало утростручио цену, јер су се, на пример, десетогодишње обвезнице у фебруару 2021. продавале с каматом од 2,5 одсто, толико и петнаестогодишње. А зелена обвезница с почетка 2021. од милијарду евра имала је камату од само један одсто на рок враћања од седам година. У таквој ситуацији тешко је обезбедити новац за минус у јавим финансијама, али и за враћање дугова. Председник државе је у Њујорку најавио да ће са шефицом ММФ-а Кристалином Георгијевом разговарати о новом аранжману. Како је објаснио почетком следеће године доспева четири милијарде евра дуга који морају да се рефинансирају.„Морамо да нађемо тај новац и наћи ћемо”, рекао је он. Ненад Гујаничић, брокер куће „Моментум секјуритиз”, каже да ће интензитет раста камата главних светских централних банака бити настављен и у наредном периоду пре свега услед чињенице да инфлација у западним привредама још није достигла врхунац. ФЕД предњачи у подизању камата с обзиром на то да је први ушао у овај процес, а такође је америчка привреда у много бољем стању него, рецимо, привреде Велике Британије или еврозоне које су суочене са бројним проблемима, а посебно енергетском кризом.
„Оно што је кључно питање овог заоштравања монетарне политике јесте да ли ће нагли раст камата након деценијског периода јефтиног задуживања увести ове привреде у дубљу рецесију. Готово да је извесно да ће се већи пад привредне активности у еврозони десити већ до краја године, а остаје да се види дубина пада која би последично могла да утиче и на нашу привреду која је највише повезана са овим економским и политичким блоком”, наводи Гујаничић.
Додаје да се последице глобалног раста камата увелико осећају и на домаћем тржишту. Приноси на обвезнице су веома брзо порасли док су становништву рате кредита знатно увећане због наглог раста вредности еурибора. Такође, и локална привреда се суочава са скупљим кредитима било да су динарски или деноминовани у еврима. Оно што сада чини олакшавајућу околност је стабилан курс динара с обзиром на чињеницу да је велики део домаћих задужења индексиран у еврима. Сви ови негативни ефекти нису под контролом домаћих креатора економске политике, те би они требало да се усредсреде на дисциплинованије вођење јавних финансија и ефикаснију контролу рада јавних предузећа. Уколико би ове две ставке биле на завидном нивоу могли бисмо много растерећеније ући у наредни период који свакако носи доста неизвесности у погледу даљег раста домаће привреде.
Иван Николић, директор за научноистраживачки развој у Економском институту у Београд, сматра да је драстичније увећање референтне стопе очекивано, а да ће последице тога бити сеоба капитала. Ми сада не правимо нове дугове, јер задужење од последњих дана иду на рефинансирање старих дугова.
„Инфлација не посустаје и управо је доказ раст произвођачких цена, јер се потрошачке, односно инфлација на њима гради. Произвођачке цене у Немачкој су повећане на месечном нивоу у августу 7,9 одсто тако да је међугодишњи пораст 45,8 процената. То је највећи раст цена у последње 83 године. Монетарна политика мора да одговори на то, да пооштри монетарне услове, односно повећа камату. Самим тим ће то довести до раста цена дуга, односно државних обвезница. Глобално је капитал постао скупљи. На тржишту је присутан притисак да приноси расту”, каже Николић.
Извор: Политика
