О изборима се увијек писало из разних углова и са разних позиција. Прочитајте данас два чланка од прије 80 и 100 година. У првом, Српски књижевни гласник преноси извјештај британске дипломатске мисије о изборима у Црној Гори, а после њега како Борба пише о првим послератним изборима у Црној Гори 1945. године. Текстови су пренесени без измјена. Закључке исводите сами.
Приредио: НЕБОЈША БАБОВИЋ
БРИТАНСКИ ИЗВЕШТАЈ О ЦРНОЈ ГОРИ
„Некадашњи војни изасланик при посланству Велике Британије у Београду, мајор Темперли, сада професор опште историје на бирмингхемском Университету, наш добар пријатељ и писац једне српске историје, и Г. Р. Брајс, секретар истога посланства, поднели су извештај британском Министарству Иностраних Дела о политичком стању у Црној Гори. Један је oд њих тамо био крајем прошле године, други за време избора за Уставотворну Скупштину. Обојица су путовали као изасланици британске владе. Њихови извештаји које је издало британско Министарство Иностраних Дела, треба да учине крај свима оним оптужбама, које су се тако често, чуле у енглеском Народном Представништву о Црногорцима и њиховој жељи да се не уједине са нама у једну државу.
У Црној Гори, каже Г. Темперли, народ се поделио на три групе. Једна је група присталица краља Николе, друга је група за уједињење са Србијом, а трећа је за аутономију Црне Горе. Краљ Никола је изгубио многе од својих присталица у Црној Гори, а многи од присталица прости су разбојници, који су, под изговором да се боре за краља Николу, са пушком у руци, вршили разбојништва. Интелигенција црногорска је у главноме за Србију, а колико је других тешко је било одредити. Међу аутономистима налазе се неколико стараца којима би годило прератно стање, нешто републиканаца који су се као такви повратили из Америке. на своја огњишта, и неколико људи који желе да се очува аутономијом нешто засебно од Црне Горе у Југословенској.
Г. Р. Брајс, који је био и главни секретар енглеске делегације за плебисцит у Корушкој, излаже да су избори за Уставотворну Скупштину извршени беспристрасно и показали какво је расположење народа у Црној Гори. Он то каже, иако додаје да Црногорци нису политички ни образовани ни спремни за изборе ове врсте. Он даје овај пример. Нека су племена слала по једног племеника да гласа за све остале своје племенике; нека опет нису знала одвајати партијски програм од личног самољубља, које је земљу поделило нa много разних партија. Па ипак, гласало је 67% гласача. У Црној Гори; врло се мало Црногораца уздржало од гласања. Већина је за сједињење, тако да су сепаратисти у главноме потучени. Личне амбиције Г. Андрије Радовића поделиле су демократске гласове и привукле гласаче комунистима. Ови последњи нису ништа обећавали гласачима, већ су им просто рекли да ће моћи, ако гласају за њих, узети све богатство у Југословенској, и наравно да је она црногорска сиротиња гладна и неука, гласала за њих уместо за демократски програм. Комунисте у Црној Гори најбоље су организована партија, која је себе представљала као руску партију. Многи добар Црногорац бацио је гласачку куглицу у руску кутију из захвалности према руским царевима. Многи црногорски комунист, чији су вође за Трећу Интернационалу, био је најватренији поборник нашег стапања у једну једноставну државу.
Ова два Британца (од којих је један Ирац), потврдили су оно што је раније наглашавано : да је бивши краљ Никола на последњим изборима изгубио битку у Црној Гори. Ако каква страна рука не буде и даље помагала зелену гарду његову, која подсећа много на наполитанске разбојнике из 1860. године, онда ће у Црној Гори почети време мира и подизања, реда и сноснога живота за добри наш народ у Црној Гори. Време је да се учини крај разбојништвима под маском политике.“
Српски књижевни гласник, јануар-април 1921.
___________________________________________________________________________________________
СА ИЗБОРА ЗА ОРГАНЕ НАРОДНЕ ВЛАСТИ У ЦРНОЈ ГОРИ
„На читавој територији федералне Црне Горе одржани су 30 септембра ове ове године избори за органе народне власти — мјесне и градске народне одборе и среске народне скупштине. Тај дан, претворио се у велики народни празник, у манифестацију спремности црногорског народа да чува тековине четворогодишње народно-ослободилачке борбе.
Праву народну власт црногорскинарод одувијек је желио, за њу се борио и пролијевао своју крв, исто онако као и остали наши народи, зато је сматра једном од најдрагоцјенијих тековина своје борбе.
Од првога дана расписивања избора, у читавој Црној Гори владало је велико интересовање.
На дан избора, 30 септембра. по свим селима и градовима народ је долазио на биралишта у групама и поворкама, са пјесмом паролама и транспарентима. Клицањем маршалу Титу. Народном фронту, федералној Црној Гори и демократској федеративној Југославији народ је изаражавао своју радост што му се даје прилика да на слободним и тајним изборима изрази своју вољу. На биралишта су дошли борци наше армије, и они испод 18 година, који су своје право да бирају и буду бирани заслужили својом борбом. Дошли су да гласају и стари људи, и они најстарији, којимасе тек сада, у новој Југославији, дала могућност да слободно гласају на демократским тајним изборима. Ево шта је о томе рекао стари Саво Бошковић, из околине Колашина, када је дошао да гласа: „Напуних скоро осамдесету годину, и ево тек сада ми се даје овај листић да и ја већ једном гласам за оног за кога хоћу. У старој Југославији то никада нијеси могао, јер нијесу дали ни мени ни никоме другом.“
Тако су говорили и мислили и хиљаде других стараца, који нису зажалили труда да, и поред своје старости и изнемоглости, ипак дођу на биралишта, да својим гласом помогну да се учврсти и осигура оно за шта су се њихови синови и унуци борили и гинули.
Нарочито велико учешће на овим изборима узеле су црногорске жене. С поносом су долазиле на биралиште мајке и сестре које су, заједно сасвојим синовима и браћом, прошле све тегобе ослободилачке борбе. На грудима многих младих дјевојака које су дошле да гласају, видјеле су се Споменице бораца из 1941 године и одликовања. На изборима су учествовале и муслиманке. У бјелопољском срезу учешће муслиманки на изборима било је 100%. Исто тако учествовао је на изборима велики број муслиманки у Подгорици. Поред њих гласале су и Албанке припаднице албанске националне мањине у Црној Гори. На изборима 30 септембра изашло је на биралиште и гласало 98% црногорских жена.
Према извјештају Земаљске изборне комисије на овим изборима у читавој Црној Гори учествовало је је 94% од укупног броја гласача. У неким мјестима народ је 100% изашао да гласа. У граду Подгорица гласало је 99% гласача. На Цетињу 95,60% у никшићком срезу 93,48% у вилуском и шавничком срезу 97 и 98%, у бјелопољском 97%, у срезовима Беране-Рожај и Бар-Улцињ 95%. Учешће бирача било би још веће да многи нијесу били спречени болешћу или путовањем.
У многе народне одборе и среске скупштине биране су жене, које су добиле велики број гласова. Тако је на Цетињу Љубица Врбица добила 3.878 гласова, то јест само свега 400 гласова мање од кандидата који је добио највећи број гласова. У Подгорици је Перса Биљурић-Делевић добила исто тако само 400 гласова мање од кандидата са највећим бројем гласова.
Потпуно равноправно са црногорским народом на изборе су иступили и сви припадници албанске мањине у Црној Гори. У многим мјестима, као и у самој Подгорици Албанци су изабрани у мјесне одборе или скупштине. Учествовање албанске мањине на изборима за органе народне власти у Црној Гори јасан је доказ да је албанска мањина стекла права која у бившој Југославији никада није имала. У федералној Црној Гори, у оквиру федеративне Југославије, чланови албанске мањине с поуздањем и сигурни гледају у своју будућност и заједно са црногорским народом раде на обнови земље.
Великим учешћем на изборима за мјесне народне одборе и градске и среске скупштине, читав црногорски народ је још једном доказао да остаје вјеран демократским принципима за које се борио оружјем и рукама у току четворогодишњег рата, да је вјеран чувар извојеваних тековина, да ће и на изборима за Уставотворну скупштину гласати за Народни фронт и маршала Тита, за демократску федеративну републику Југославију“.
Вања Краљевић, Борба, октобар 1945.
