Одржана је и у нашој јавности громогласно најављивана седница Савета безбедности. Како после ње није донето чак ни формално саопштење, а што се може видети на званичној страници СБ, њени ефекти се могу оценити као ограничени на дипломатско-реторичку сферу. Као и увек, пођимо редом
Чини се да је излагање представника УНМИК било најцеловитије, и да је обухватило срж проблема због ког је седница и сазвана – чињеницу да динар јесте и фактичко и законито средство плаћања на Косову, о чему сам већ писао, а што УНМИК најбоље зна будући да се то заснива на његовој регулативи.
Излагање српског председника се чини донекле ублаженим у односу на најаве. Није било изричитог упућивања нпр. на Конвенцију о геноциду, што се може тумачити на различите начине – као дипломатски уступак, или пак тактички потез – а што ће показати недеље и месеци пред нама. Ако се то занемари, све што се могло чути је већ више пута споменуто и добро познато, а вредно је спомена да је дипломатским језиком саопштено да одлагање примене одлуке ЦБК није довољно, иако је изостао конкретан предлог како се примена те одлуке може зауставити.
Куртијево излагање је у толикој мери генеричко да се сад већ основано може посумњати да у његовом писању учествује вештачка интелигенција. Сва општа места су била ту, појачана спомињањем опскурних ликова и појава са маргине пристојности.
Наравно, и овог пута је у јавности извршена припрема кроз пласирање истраживања нечега што се зове „Европска иницијатива за стабилност ЕСИ“, што директно што преко гласноговорника попут Михаела Мартенса, и подржано од стране армије ботова. Наравно, одговору на овакав феномен није место на седници СБ, иако је српски председник своје време посветио и неким од тих опскурних ликова, али се свакако вреди запитати зашто до сада није нађен адекватан одговор на овако организовану акцију коју Косово спроводи у јавној сфери, уз ко зна чију све асистенцију.
Што се тог извештаја ЕСИ тиче, овде бих само скренуо пажњу да се он своди на набрајање званичних статистичких података без икаквог контекста. Примера ради, број корисника здравственог осигурања на Косову не говори о томе да ли они на Косову и живе, будући да се здравствено осигурање не везује за територију, него за основ осигурања. Нпр. неко ко је запослен у општини или болници на Косово, и тако је и осигуран, је можда морао да оде одатле из неког од бројних разлога, али то не мора да утиче на његов основ осигурања. Стварни број Срба, који су прво живели на Косову, а затим и отишли у претходном периоду, вероватно никад нећемо сазнати, будући да је косовски попис 2011. године бојкотован на Северу Косова, а за предстојећи попис није извесно ни да ли ће се ни када одржати, поготово у српским срединама
Излагања осталих учесника, иако су махом критиковала поступке косовских власти, се морају узети с вишеструком резервом. Прво, критике се тичу, како је већ речено, пре свега одлагања примене одлуке ЦБК, а одмах затим, и упућивањем на решавање овог проблема у оквиру бриселског дијалога.
И ту долазимо до кључног проблема у јавној перцепцији ове седнице – овом седницом се ништа није вратило у УН, како се то понегде може чути, већ је само потврђено да је бриселски процес тренутно једини оквир у ком се решавају питања између Београда и Приштине. У том смислу, имајући у виду досадашњи резултат тог процеса, који је очигледно на штету Срба, уколико се и проблем одлуке ЦБК уврсти на дневни ред дијалога, ништа се добро не може очекивати.
Сама одлука ЦБК остаје на снази, будући да је из још једног у низу нејасних разлога нико ко може није обарао на уставном суду (а за то итекако има основа).
Некакво одлагање примене до краја фебруара, које косовске власти спомињу, је обична глупост, прво јер формално не постоји никаква одлука о том одлагању (што њима свакако није проблем, јер на основу исто тако непостојеће одлуке забрањују увоз српске робе), а друго јер се у кратком периоду она применила неколико пута, и то како на средине ван граница будуће ЗСО, тако и на улазак новца на Косово.
Уместо даљег (привидног) одлагања, косовске власти су отвориле телефонску линију за Србе. Уколико пак и поклекну пред притисцима (иако су ти притисци по мени само вербалне природе, будући да нема назнака никаквих санкција), такво лажно (или, како то воле да кажу наши новинари и политичари, такозвано) одлагање примене ће се продужити, што свакако није никаква препрека даљим одузимањима или забрани уласка новца.
Оно што плаши је шта следи после тог тзв. одлагања – јер ако се новац одузима, или се забрањује његов улазак током одложене примене, кад та примена напокон крене, онда може да буде само гора од тога.
Дипломатски речено, нисам сигуран да оваква седница СБ може да буде једини одговор на то.
Драгутин Ненезић
Извор: КоССев
