Недеља, 22 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Култура

Како српска књижевност „постаје“ свјетска и који су наши аутори најпревођенији

Журнал
Published: 2. август, 2022.
Share
SHARE
Пут наше књижевности у свет већ 15 година подржава Министарство културе конкурсом за суфинансирање превода. Објављено је око 900 наслова, Андрић је и даље најпревођенији, а бележи се и прави бум превода на италијански језик. С више од 130 дела наших аутора објављених на италијанском уз подршку конкурса тај језик, ушао је међу четири на које се највише преводи српска књижевност. У врху су традиционално македонски, енглески и руски.
https://zurnal.me/wp-content/uploads/2022/08/prevodi.mp4

Број преведених дела је и већи када се има на уму чињеница да многи страни издавачи самостално објављују књиге наших писаца.

„Постоји у Италији, што некако промиче нашој пажњи, велики број истраживачко научних центара у којима се српски језик и књижевност изучавају. Мислим да их има од 13 до 15 од севера до југа Италије. Сви су у великој мери активни и да је то заправо разлог због којег постоји велики број преводилаца који су стовремено у највећем броју случајева и промотери наше књижевности“, каже виши саветник у Министарству културе Младен Весковић.

Већина њих има академски ангажман, што гарантује добро познавање и представљање правих књижевних вредности.

„Многа дела наше књижевности заслужују да прекораче оквире свог изворног језика и да на тај начин постану и формално део једне шире европске културе којој суштински већ и припадају“, наводи истраживач српске књижевности проф. Марија Бараш из Венеције.

Најпревођнији и даље је Андрић. Следе Црњански, Селимовић, Киш, модерни класици Басара. Великић. Албахари, али и нова генерација попут Лане Басташић и Дарка Тушевљаковића. У италијанском преводилачком низу уочљив је и низ једног од наших најбољих писаца данашњице, Енеса Халиловића.

„Неке од најважнијих књига овог света написане су на Апенинском полуострву. Сада када и моје књиге иду тамо, надам се да ће читаоцима бити занимљиви ликови и да ће бити занимљива прича, као што је мени занилмјива прича Ђованија Верге. Сви ми заправо тражимо срећу. Литература је једно од тумачења човека“, истиче Халиловић.

Дела наших књизевника објављена су на 36 језика током 15 година трајања конкурса. Али у књижевности увек има и нешто важније од бројева. А то је у овом случају чињеница да имамо нове генерације писаца које заслужују пажњу страних издавача, преводилаца и читалаца.

Извор: РТС

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Русија и санкције, полугодишњи биланс: Границе економске моћи
Next Article Министровање & The Black Diamond

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Нео-комитска филозофија косметских Албанаца

Застава Албаније на вратима Храма Христа Спаситеља у Приштини Како наводи РТС, застава је примијећена…

By Журнал

Њемци се боје рата

У анкети урађеној по налогу Првог програма немачке телевизије, 63 одсто испитаника изјављује да се…

By Журнал

Драгослав Дедовић: Острво са наром у имену

Пише: Драгослав Дедовић Родос је у мој живот ступио на часу латинског у тузланској гимназији.…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

КултураМозаик

Ридли Скот не престаје да снима филмове ни у 85. години

By Журнал
UncategorizedКултураМозаикНасловна 2СТАВ

Понос Љешанске нахије: Витеза Радуна опјевао и Његош

By Журнал
КултураНасловна 1ПолитикаСТАВ

Упутство за спашавање Милорада Поповића 

By Журнал
КултураМозаикНасловна 3СТАВ

Сајамски билтен (2) – Сусрети са Његошем

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?