Четвртак, 30 јул 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Култура

Како српска књижевност „постаје“ свјетска и који су наши аутори најпревођенији

Журнал
Published: 2. август, 2022.
Share
SHARE
Пут наше књижевности у свет већ 15 година подржава Министарство културе конкурсом за суфинансирање превода. Објављено је око 900 наслова, Андрић је и даље најпревођенији, а бележи се и прави бум превода на италијански језик. С више од 130 дела наших аутора објављених на италијанском уз подршку конкурса тај језик, ушао је међу четири на које се највише преводи српска књижевност. У врху су традиционално македонски, енглески и руски.
https://zurnal.me/wp-content/uploads/2022/08/prevodi.mp4

Број преведених дела је и већи када се има на уму чињеница да многи страни издавачи самостално објављују књиге наших писаца.

„Постоји у Италији, што некако промиче нашој пажњи, велики број истраживачко научних центара у којима се српски језик и књижевност изучавају. Мислим да их има од 13 до 15 од севера до југа Италије. Сви су у великој мери активни и да је то заправо разлог због којег постоји велики број преводилаца који су стовремено у највећем броју случајева и промотери наше књижевности“, каже виши саветник у Министарству културе Младен Весковић.

Већина њих има академски ангажман, што гарантује добро познавање и представљање правих књижевних вредности.

„Многа дела наше књижевности заслужују да прекораче оквире свог изворног језика и да на тај начин постану и формално део једне шире европске културе којој суштински већ и припадају“, наводи истраживач српске књижевности проф. Марија Бараш из Венеције.

Најпревођнији и даље је Андрић. Следе Црњански, Селимовић, Киш, модерни класици Басара. Великић. Албахари, али и нова генерација попут Лане Басташић и Дарка Тушевљаковића. У италијанском преводилачком низу уочљив је и низ једног од наших најбољих писаца данашњице, Енеса Халиловића.

„Неке од најважнијих књига овог света написане су на Апенинском полуострву. Сада када и моје књиге иду тамо, надам се да ће читаоцима бити занимљиви ликови и да ће бити занимљива прича, као што је мени занилмјива прича Ђованија Верге. Сви ми заправо тражимо срећу. Литература је једно од тумачења човека“, истиче Халиловић.

Дела наших књизевника објављена су на 36 језика током 15 година трајања конкурса. Али у књижевности увек има и нешто важније од бројева. А то је у овом случају чињеница да имамо нове генерације писаца које заслужују пажњу страних издавача, преводилаца и читалаца.

Извор: РТС

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Русија и санкције, полугодишњи биланс: Границе економске моћи
Next Article Министровање & The Black Diamond

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Извесни парламентарни избори 2024. године

Без обзира што је Влада у техничком мандату од 15. фебруара, без обзира што су…

By Журнал

Градска ТВ

Сад је дошло вријеме да нова градска власт, према статуту и прописима, преузме бригу о…

By Журнал

Жељко Митровић укида “Задругу” на препоруку Вучића

Председник Србије Александар Вућић синоћ је путем телевизије Пинк упутио молбу њеном власнику, Жељку Митровићу…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

КултураМозаик

„Икона над иконама“

By Журнал
КултураНасловна 3

Зашто споменик на Ловћену?

By Журнал
ДруштвоКултураМозаик

Шведска: откривено највеће налазиште ретких метала у Европи

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 5

Војиновићев ресор: Вјерске школе имају право на финансирање из буџета

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?