Zajednički otpor prema briselskim odlukama je oslabio dok Varšava najvatrenije zagovara vojnu pomoć Ukrajini, a Budimpešta gleda da što je više moguće ostane po strani u tom sukobu
Rat u Ukrajini je izgleda dokrajčio jedinstvo Višegradske grupe, a naročito političku bliskost Mađarske i Poljske, koje su jedna za drugu bile spremne da stave veto na kažnjavanje iz Brisela. Da li će se sasvim otuđiti jedna od druge zbog odnosa prema Ruskoj Federaciji, zavisi od samog Brisela. Ukoliko administracija EU nastavi da insistira na suzbijanju nacionalnog suvereniteta i vladavini prava kako ga ona vidi, a to zaista i dalje čini – možda se Varšava i Budimpešta opet i približe.
Za sada je Poljska najvatreniji zagovornik vojne pomoći Ukrajini, dok Budimpešta gleda da što je više moguće ostane po strani u tom sukobu. Prva javna svađa dogodila se u martu, nedugo posle ulaska ruskih trupa u Ukrajinu. Poljski predsednik Andžej Duda optužio je mađarskog premijera Viktora Orbana da u velikoj meri zavisi od snabdevanja energentima iz Rusije i kritikovao ga što je odbio da Kijevu isporučuje naoružanje. Mađarska je do danas ostala pri tom stavu, i uz Austriju, to su jedine dve članice EU koje ne šalju svoje oružje.
Mađarska je do nedavno odbijala i da preko njene teritorije ide naoružanje drugih država ka Ukrajini. Prošlog meseca je zvanična Budimpešta popustila do mere da je dozvolila da preko njene teritorije idu konvoji bilo koje vrste pomoći, pa i vojne, drugih država, ali ostaje pri stavu da ona sama neće isporučivati svoje oružje. Orbanova vlada je ipak od početka rata bila spremna da pruži humanitarnu pomoć Ukrajincima, uključujući prijem dece u kampove, lečenje civila i vojnog osoblja ili obezbeđivanje 1.000 stipendija za školovanje Ukrajinaca na mađarskim univerzitetima.
Orban je takođe bio jedini lider u EU koji je podržao izbor Donalda Trampa, jedini je uporno kritikovao Volodimira Zelenskog i sankcije za ruski gas i naftu. Govorio je da treba tražiti rešenje da se rat zaustavi i slikovito upozoravao da u EU vlade padaju kao domine zato što sankcije više štete nanose EU nego Rusiji. Tokom nedavne posete Mađarima u Rumuniji, a veliki problem etnički Mađari imaju i u Ukrajini, Orban je zaključio da na sukob u Ukrajini oni gledaju kao na rat dva slovenska naroda i da žele da ga se klone, dok se „Poljaci ponašaju kao da su i oni umešani u njega”.
S druge strane, poljski premijer Mateuš Moravjecki potvrdio je da se Poljska razišla s Mađarskom i da se Varšava ne bori na strani Kijeva, već joj „pomaže da održi svoj teritorijalni integritet, što uključuje i snabdevanje oružjem”. Duda je pre dva dana bio počasni gost Kijeva na obeležavanju nezavisnosti i najvatreniji je zagovornik da se rat mora po svaku cenu završiti pobedom Ukrajine, jer će u suprotnom Rusija krenuti dalje ka članicama EU. On toliko prednjači u kritikama Rusije da je čečenski lider Ramzan Kadirov nedavno rekao da je Poljska sledeća država za denacifikaciju. Ni odgovor civilnih ruskih zvaničnika prema Poljskoj nije umereniji: sekretar Saveta bezbednosti Nikolaj Patrušev već mesecima tvrdi na osnovu obaveštajnih podataka da Poljska ima aspiracije da zauzme zapadni deo Ukrajine.
Varšava je na početku nudila avione Kijevu, ali je htela da ih ipak prosledi preko NATO baze „Ramštajn” kako se ne bi našla na udaru Rusije. Potom je predlagala slanje vojske i stvaranje bezbedne zone iznad koridora kojima stiže vojna i humanitarna pomoć, što su ostale članice NATO i EU takođe odbile, jer i dalje pokušavaju da izbegnu odgovornost očiglednog mešanja na strani Ukrajine.
Iako je Poljska oduvek imala radikalniji negativan stav prema Rusiji, u odnosima s Mađarskom prethodnih godina to nije dolazilo do izražaja jer su glavni izazovi bili migranti, status nacionalnog pravosuđa u odnosu na pravosuđe EU, i odnos prema LGBT osobama. Na kraju, obe države su ušle u NATO 1999. godine, a 2004. postale su članice EU. Svake godine 23. marta stanovnici obe zemlje obeležavaju Dan poljsko-mađarskog prijateljstva. Ali njihovo prijateljstvo datira i mnogo ranije.
Zbog insistiranja EU na reviziji poljskog pravosuđa i odluci da će ostati bez 35 milijardi evra podsticaja za oporavak ekonomije posle kovida 19, Poljska je najavila mogućnost glasanja za smenu šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Ali bez Budimpešte njena moć suprotstavljanja drastično je umanjena i EU će biti mnogo lakše da izvrši pritisak na njih pojedinačno. Možda će zajednička opasnost iz Brisela umekšati ili barem ostaviti po strani neslaganja i omogućiti da ponovo deluju ujedinjeno.
Izvor: Biljana Mitrinović Rašević/Politika
