Novo istraživanje izazvalo je uzbuđenje naučnika. U hronikama iz 16. veka je zabeleženo da je Evropu okovala zima, a sada se zna i zbog čega
Evropa je okovana zimom i strahom. U odsutnoj borbi, Osmanlije osvajaju tvrđavu Beograd i prelaze u Evropu – predvođeni Sulejmanom Veličanstvenim, Turci potiskuju Ugare iz Banata i Slavonije, a potom stižu do Beča – skoro čitav vek će vladati jugoistokom kontinenta. Srednji vek je gotov, stara carstva su iščezla, a svetom haraju epidemije, ratovi i smrt.
No, kontinent se budi u mraku – niču prvi izdanci ispod snega. Niski prinosi izazivaju glad, zemlja je opustošena, ali je time i stara aristokratija uzdrmana – iza debelih zidina razvijaju se gradovi, interesi moćnih zanatskih gildi nadilaze staro plemstvo, gladni kmetovi podižu ustanke, ugnjetavani traže prava, razvija se štampa, a Kopernikove ideje se postupno šire. Nemački bogoslov Martin Luter zakiva 95 teza na vrata crkve Svih svetih u Vitenbergu – počinje reformacija, a Evropa tone u verske ratove koji će trajati čitav vek i zauvek izmeniti lik Starog kontinenta.
U dalekim prekomorskim zemljama, španski i portugalski moreplovci otkrili su novi, obećani svet – Ameriku. Jedrenjaci iz toplih mora donose neshvatljiva blaga u evropske luke – počinje era kolonijalizma i rast Zapada. Vek kasnije, smer putovanja će se promeniti – Evropljani sve masovnije beže od starih nepravdi, siromaštva i religioznih nesloboda u Novi svet koji se čini opusteo, gotovo nenastanjen.
No, ovde su postojale razvijene civilizacije koje su iščezle početkom 16. veka, sa dolaskom prvih evropskih osvajača. Oko 60 miliona američkih starosedalaca je nestalo – uništeni epidemijama bolesti koje su kolonizatori doneli, ratovima, pljačkom i genocidom koji je stigao na obale Novog sveta u decenijama nakon što je 1492. Kristofer Kolumbo otkrio Ameriku.
Njihovo iščeznuće, međutim, ostavilo je daleki, neočekivani trag – novo istraživanje tima sa Univerzitetskog koledža u Londonu pokazalo je da je uništenje starosedelaca u Americi dovelo do pada globalne temperature i malog ledenog doba. Istraživanje Earth system impacts of the European arrival and Great Dying in the Americas after 1492 koje potpisuje Aleksandar Koh sa saradnicima privuklo je izuzetnu pažnju kako većine svetskih, tako i domaćih medija.
Hronike iz 16. veka beleže da su temperature u Evropi opale, da su prinosi oslabili, dok su se i najveći rečni tokovi ledili tokom zime – svet je ličio na prizor sa čuvene Brojgelove slike Lovci u snegu, nastale sredinom veka.
Naime, nestanak oko 10 odsto svetske populacije, koliko je nastanjivalo Ameriku, promenio je lik američkog kontinenta u narednom veku – prekinuta je obrada zemlje na ogromnom prostranstvu, vegetacija se obnovila i počele su da rastu šume. Smatra se da su se šume obnovile na prostoru uporedivom sa delom Evrope kojim je tada vladalo Osmanlijsko carstvo.
Sa tolikom novom vegetacijom, koncentracija ugljen-dioksida je značajno opala u atmosferi – uzorci leda pokazuju da se smanjila za oko 7 do 10 ppm. Kako je količina CO2 opala (kao što će se u industrijskoj eri dramatično povećati), zagrevanje atmosfere se smanjilo – globalna temperatura se snizila dovoljno da je to dovelo do pojave zime u Evropi, a sa njom i do dramatičnih promena na Starom kontinentu.
Istraživanje izaziva uzbuđenje i zato što pokazuje kako je klimatski sistem Zemlje osetljiv – pošumljavanje na velikom prostoru očigledno može da zaustavi i preokrene globalno zagrevanje. Nažalost, količine CO2 koje čovek danas sagorevanjem fosilnih goriva emituje u atmosferu izgledaju sasvim nedostižne – izveštaji IPPCC-a govore da se godišnje emituje oko 3 ppm. Tako se za samo dve godine emituje toliko CO2 da sasvim poništi efekat širenja šuma do kakvog je dovelo istrebljenje starosedelaca Amerike.
Slobodan Bubnjević
Izvor: National Geographic Serbia
