Како сам у прошлом тексту дао своје виђење стања у медицини, под насловом “Како смо тјерали Хипократа”, правећи ретроспективу друштвено-политичког и социјалног миљеа, који је условио тешко посрнуће медицине и здравственог система уопште у посљедњих 30 година, сматрао сам обавезујућим да у овом тексту дам своје и ЦИВИС-ово виђење опоравка.
Мада је сваки повратак тежак послије било каквог тјерања, овај је садржан у дванаест корака (цјелина), а сваки је стратешки и концептуални садржај за себе:
1. корак – ДЕПОЛИТИЗАЦИЈА струке
Овај корак подразумијева поновно афирмисање знања, стручности и професиналне мериторности. Непосредна пратња овом процесу је оживљавање и рехабилитација елементарних вриједности професионалног етичког кодекса. То значи да руководеће кадрове бившег режима не би требало да ‘замијене’ кадрови новог режима, него да се промијени стил, начин и концепт размишљања и да се поред персоналних рјешења, етаблира знање, искуство сениоритет, субординација и хијерархија.
Напредовање у струци и каријери не могу одређивати партијске књижице, кумови, комшије, мајке и бабе политичара, него квалитет, знање, резултати и доприноси остварени у струци на рачун струке, а не партије! Тада ћемо ваљда схватити да је питање елементарне професионалне и личне културе бизарна појава, гђе ученици постају шефови својим учитељима. Поготово би било добро да се из овог ‘кадрирања’ изузму поједине службе и њихов оперативни рад – навика стара 75 година. Самим довођењем ствари у природан ток, са забраном ‘претицања’ и ‘пречица’ ишчезнуће и непримјерена визија појединих љекара, да овим племенитим позивом првенствено лијече сопствене социолошке, емотивне и остале тјескобе и неодређености… а да фокус пажње вратимо на пацијента и његове проблеме, због чега и читав систем постоји.
2. корак – ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА
Овај корак подразумијева већу аутономију болница и здравствених установа на периферији. Директно је завистан од квалитета локалне самоуправе и менаџерских способности руководилаца здравствених установа. Што је њихова синергија и квалитет већи, успјех је извјеснији. Препознати амбициозне и способне појединце, дефинисати медицинске програме уз и ентузијазам је сигуран пут стручно-медицинског успјеха од којег сви имају само корист. Нема Подгорица тапију на медицинску екслузивност, знање и успјех! Напротив, доба ковида је показало да имамо изузетне кадрове по цијелој Црној Гори, којима само треба пажња и подршка цијелог система.
3. корак – ОБРАЗОВАЊЕ
Можда најважнија ставка будућих реформи здравственог система. Само квалитетно и савремено образовани љекари могу на својим ‘леђима’ изнијети квалитативне промјене у области медицине, а у циљу њеног прогреса, еманципације и авангардног развоја. По завршеној анализи онога са чим располажемо, а ка чему стремимо, треба организовати квалитетну едукацију на свим нивоима. Од базичних факултетских студија, специјализација до најужих усавршавања. Прво је неопходна реевалуација основних студија. Видјети и оцијенити шта и колико је Медицински факултет донио и допринио на свеукупном пољу медицине. Објективно узети у обзир ставку да је тај факултет и свеобухватна едукација, коју пружа ослоњен на 550-600 хиљада резидената, који би требало да су база овог факултета. Видјети стандарде у ЕУ и западном свијету и извести закључке. У коначном, раздвојити и приказати бенефите/недостатке, које су имали и медицинска наука и студенти и шира друштвена заједница, а поготово академски кадар.
Да ли су зацртани циљеви испуњени реално, или декларативно. Да ли је факултет, такав какав је, потребнији заједници, или управо наставном кадру? Истој анализи подвргнути и остале нивое образовања – шира и ужа специјализација. Раскрстити са догмама и навиком да знање ‘купујемо’ преко треће руке и ‘скупих накупаца’. Организовати сарадњу и конвенционирати се са водећим образовним и медицинским кућама Европе и тамо слати, ако не све, а оно већину полазника. Наиме овај ‘малтешки’ принцип из прослог вијека, показао се веома успјешним и плодним на дуже стазе. Поента и циљ су, да скратим, да за пристојно вријеме од 10 и више година, добијамо реиновиран медицински кадар европског образовања, коме не треба објашњавати актима и писмима како се прави успјех. Они ће то у школи научити и само је потребно да им се да простор и вријеме. Тако да са њима реформе долазе спонтано и незаустављиво, саме од себе, а црногорска медицина постаје инклузивна и саставни дио савремене европске медицине.
Да овај текст не би добио формат романа, у наставку ћу побројати остале тачке, које у свом писаном документу имају опширне и квалитетне елаборације, а посвећене су акцентирању појединих политика у здравству. То су:
4. корак – СТРАТЕШКИ ДОКУМЕНТИ
5. корак – СОЦИО-ЕКОНОМСКИ СТАТУС здравствених радника.
6. корак – ЗДРАВСТВЕНИ ТУРИЗАМ
7. корак – КАПИТАЛНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ-ГРАДЊА
8. корак – МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА – АЛТЕРНАТВНА ОСИГУРАЊА – КООРДИНАЦИЈА
9. корак – ПРИМАРНА ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА И ПРЕВЕНЦИЈА
10. корак – ГЕРОНТОЛОГИЈА и брига о старијој популацији
11. корак – МЕДИЦИНА посвећена дјеци и развоју младих
12. корак – МЕДИЦИНА и брига о посебним и угроженим категоријама и дјеловима друштва.
Сви ови кораци носе посебан стратешки садржај и обимну количину нове форме, стандарда и развојних садржаја. Формирање посебних тимова, који ће радити на развоју и усавршавању свих ових цјелина, је неопходно. Координацију над читавим пројектом и његово усклађивање са актуелним европским нормама спроводи искључиво Министарство здравља и Влада, уз сарадњу са одговарајућим тијелима ЕУ. Посао је обиман и захтјеван и тражи ангажовање свих структура и добронамјерних људи, без обзира на политичку припадност. Циљ је заједнички – опоравак и придруживање здравственог система модерном свијету! То је један од примарних јавних интереса Црне Горе.
Ако овај пројекат, подијељен у цјелине, које паралелно, а истовремено развијамо, успијемо да реализујемо у потпуности, онда ће многи неспоразуми нестати, а ствари и појаве доћи на своје очекивано и природно мјесто. Самим тим ћемо утријети пут квалитативно новом здравственом систему, који ће омогућити да се и они који пружају и они који примају здравствене услуге, осјећају испуњено, поштовано и достојанствено. Љекари ће престати да одлазе, а и ако оду лакше це се враћати. Хипократ ће се вјероватно вратити на своје мјесто – у црногорску медицину и међу здавствене раднике… Па ваљда тада схватимо да је медицина и здравство исувише озбиљна и витално важна грана у животу једног народа и да се као таква не може давати на управљање и развој људима, који нису у стању да одговоре изазову, ни знањем ни искуством… То је Хипократ одувијек знао, па чак и НАПИСАО!
Аутор је предсједник СГ ЦИВИС и посланик коалиције Црно на бијело у Скупштини Црне Горе
Срђан Павићевић
Извор: Вијести
