Свечана премијера грчко-америчког филма „Божији човек“ српске редитељке Јелене Поповић, посвећеног Светом Нектарију Егинском, одржана је синоћ у Београду у присуству патријарха, свештених великодостојника и бројне публике.
Патријарх српски Порфирије на друштвеним мрежама је поделио своје утиске о филму.
„Заиста је изванредан утисак на мене оставио филм „Божји човек“. У времену егоизма и мржње, оптерећеном нарцисоидношћу и у потпуној конфузији због површности, као и због одсуства критеријума филм Божји човек, о светом Нектарију је управо оно што нам је било потребно. Светитељи Божији због јединства са Христом постају беспочетни, али они немају ни краја, припадају свим временима и припадају свим људима. Светитељи Божији су универзални људи који надилазе и свој простор, своју породицу, своје време, па чак и своју Цркву помесну, по свом благодатном деловању, он нема непријатеље, јер је човек Христов. Што значи да сваки човек који се светитељима Божијим обраћа, а сведоци смо и многи од нас, управо људи који се обраћају светом Нектарију, независно од тога одакле су и ко су, ако му се обраћају са поверењем сила Божија је увек целебна и увек помаже ономе ко се са вером и једноставношћу и отвореном срцу обраћа светом Нектарију и другим светитељима Божијим. И то је оно што нам овај филм својом причом поручује и што га препоручује гледаоцима“, навео поглавар Српске православе цркве на Инстаграму.
Ко је „Божији човек“?
Биографска драма духовне тематике, иако на први поглед делује као некомерцијални пројекат, забележила је невероватне успехе у Грчкој, где се налази дуже од месец дана на првом месту у биоскопима, са више од 300.000 гледалаца.
Тежак живот Светог Нектарија Егинског из Грчке био је праћен учесталим прогонима, што га је све више оснаживало, уместо да га сломи, како су се многи надали и желели.
Био је свештеник обичног народа, а његова искрена понизност је сметала веома поносним православним духовницима, који су решили да га оклеветају.
У томе су на жалост и успели, а главни јунак тако бива одбачен, оптужен и прогнан из разлога који му није познат. Тада протагониста постаје као лик Јозеф К. из култног романа „Процес“ Франца Кафке, односно карактер који тумара по беспућима Грчке након што је протеран из Египта. Заправо, његова дубока оданост пробудила је сумње тих клерика, а вера у Бога му је током целог живота била најбоља одбрана и никад није напуштао љубав према свом Спаситељу и творцу.
Нектарије је бринуо о сиромашнима, учио је народ са села да чита и пише, а такође је инспирисао младиће да уђу у свештенство, што није наилазило на одобравање многих, као строгог директора једне школе. Као и јунак романа „Процес“, овде духовни или Божији човек не успева да сазна шта тачно имају против њега у цркви, шта им смета у његовом искреном понашању према људима.
Он је особа која ће без проблема на лицу места скинути ципеле са себе и дати просјаку који је стално бос данима, или ће пре себе казнити него своје ученике када су ушли у неки сукоб.
Свети Нектарије је основао самостан на Егини, неплодном и пустом острву, који и дан данас представља светионик верницима, али како је то био женски манастир, ту су кренуле нове оптужбе на веома срамном и нечастивом нивоу, без доказа и разлога. Чак су и његови последњи тренуци живота били посвећени за помоћ другима: на самрти је предао своју поткошуљу парализованом човеку у болничком кревету поред свог, након чега је човек устао и проходао. Та сцена је вансеријски снимљена и остаје дуго у главама гледаоца.
Главни глумац се посветио више вери него глуми
Иначе се цео филм од готово пуна два сата прати скоро у даху, није нимало напоран или развучен, како би се очекивало од остварења не толико популарне тематике. Опет, „Божији човек“ иако посвећен вери, не обраћа се само циљној групи – духовним особама и цркви.
Редитељка са потписом -Јелена Поповић, рођена је и одрасла у Београду, а онда се пре 20 година одселила у Америку, где је радила као глумица, писац-сценариста, и касније ју је пут навео у Грчку.
Главни глумац Арис Серветалис је апсолутно изванредан у насловној улози, до те мере је уверљив да делује као да је дубоко у вери и приватно. Недавно у сусрету са медијима, на питање како је могуће да неки глумац тако буде сјајан у роли свештеника, као да је и сам постао Божији човек, режисерка је открила да се Арис посветио вери више него глуми, у приватном животу.
Тако он проводи више времена у манастиру него у позоришту или на снимањима, и захваљујући томе, он једноставно носи у себи то нешто исконско да му се верује.
„Посебно је код њега занимљиво што је могао да уђе у лик Нектарија само ако је веома уморан и ако се физички исцрпљује. Тада је изгледао савршено за интерпретацију духовног човека, и када је то схватио, намерно се умарао, тако што је сваке вечери играо представе у позоришту, а онда ујутру долазио да снима наш филм“, навела је ауторка филма неколико дана пре премијере.
Филм ће имати дистрибуцију широм света, од данас је у Русији, као партнер овог грчко-америчког пројекта, а следе – Француска, Италија, Бразил, Јужна Америка, Јужна Кореја, Египат, Каиро, САД, Канада.
Биографска драма је снимана укупно седам недеља, али не ођедном, јер је због налета корона вируса имала прекид од два месеца након пет недеља. Филмско дело је већ освајало награде, најновија је „Гран при“ у италијанском граду Тренту.
