Пише: Милош Миљковић
Изнесене су завршне речи пред Специјализованим већем у Хагу, где се вођама такозване Ослободилачке војске Косова – Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију суди за ратне злочине. Тужилаштво тражи по 45 година затвора за ратне челнике ОВК, због оптужби за злочине над Србима, Ромима али и Албанцима од марта 1998. до септембра 1999. године. Весељи је пред судом поручио да су његови поступци били „хумани и законити“, Сељими да је водио „праведан“ рат, а Хашим Тачи – да је „невин“, уз захтев да буде ослобођен.
Изговарањем завршних речи, почео је да тече период од 90 дана, после кога пресуда оптуженима треба бити изречена. Уколико буде специфичних околности, тај рок може бити продужен за још 60 дана.
Пресуда вођама ОВК далеко је значајнија од индивидуалне одговорности за смрт и мучење људи – Срба и Рома, али и Албанаца које је неко оптужио за сарадњу са Србима или који једноставно нису желели да се повинују наредбама герилских јединица којима су поменута четворица командовали. Пресуда квартету Тачи-Весељи-Сељими-Краснићи надилази и њихову командну одговорност.
Евентуална осуђујућа пресуда темељно би нарушила „белу“ слику о рату на Косову и каснијем једностраном проглашењу независности, која је деценијама уназад форсирана са Запада као једина и неупитна истина. Пресуда која потврђује кривицу пореметила би и причу да је само једна страна у сукобу чинила злочине, док се она друга – једноставно бранила у праведној борби за слободу и самоопредељење.
Пресуда која почиње са „криви су“ пред Специјализованим већем у Хагу на тај начин не би испрљала само самопроглашену државу и њене „борце за слободу“, већ и кључне западне земље, без чије подршке не би био могућ ни организовани отпор паравојне формације, нити касније самопроглашење Косова за државу у сред Европе.
Уколико они који су се у време рата питали у ОВК буду осуђени за ратне злочине – уз извесност да њихова борба није могла да прође без координације са тада јединственим колективним Западом – значи ли то да су водеће западне демократије спонзорисале злочине за које су наредбе издавали Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи? Од такве промене наратива Запад, а пре свега Сједињене Америчке Државе, морају да се бране. И браниле су се, истовремено бранећи оптужене. Пре свега Хашима Тачија.
Тачијеви сведоци
Како је НИН раније писао, у његову корист пред већем у Хагу сведочили су Џејмс Рубин, један од најближих сарадника Мадлен Олбрајт, некадашње државне секретарке САД, затим Пол Вилијамс, који је на преговорима у Рамбујеу био саветник албанске делегације, као и Кристофер Хил – нама познато лице, својевремено један од преговарача Ричарда Холбрука, касније амбасадор. На крају, пред судом у Хагу као сведок појавио се и Весли Кларк, командант НАТО-а у време бомбардовања Савезне Републике Југославије.
Џејмс Рубин је на суду изјавио да Хашим Тачи „није имао моћ да одлучује о било чему“, Пол Вилијамс је изнео тврдњу да је Тачи био у „скоро подређеном положају“, на основу утиска који је стекао када је Тачи разговарао са командантима „оперативних зона“ на Косову, док Кристофер Хил „није чуо да је Тачи наређивао незаконите активности“.
Суђење „косовском Џорџу Вашингтону”: Хашим Тачи пред Хашким трибуналом
Нису Тачија бранили само људи из америчке администрације са краја деведесетих година. Ричард Гренел, један од блиских сарадника актуелног америчког председника Доналда Трампа у континуитету током процеса давао је подршку Хашиму Тачију – наравно, не на суду, али на мрежи „икс“. Како је НИН раније објавио, Гренел је због Тачија прозивао и председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен.
„Ваш Хашки суд држи председника Тачија већ пет година. Како можете да дајете правосудне савете било којој земљи? Седели сте скрштених руку док је Џек Смит ухапсио тадашњег председника само зато што је био на путу да се састане са Доналдом Трампом како би постигли мировни споразум који је укључивао укидање радног места Џека Смита /самог суда“, написао је Гренел.
Он је, такође, у једној од објава поручио да многи европски политичари ћуте о томе да Хаг држи шефа државе у притвору пет година.
„Надам се да ће Хашим Тачи тужити све у Хагу америчком суду када буде на слободи – на крају крајева, то је новац пореских обвезника САД“, објавио је тада Гренел.
Имајући пред очима све наведено, поставља се питање – да ли породице жртава уопште могу да се надају осуђујућој пресуди за оне који су издавали наредбе да се чине злочини, уколико такав судски епилог смета још увек најмоћнијој земљи света?
Удар на наратив
Александар Гуџић, историчар и аналитичар из Грачанице, каже за НИН да мисли да до осуђујуће пресуде за Хашима Тачија неће доћи. Он сматра да ће се поновити сценарио са суђења Рамушу Харадинају, који је ослобођен одговорности за ратне злочине. Гуџић подсећа да је Харадинај убрзо након тога постао премијер Косова иако је против њега покренуто, што на Косову, што ван њега, преко стотину кривичних пријава, уз то да је важио за једну контроверзну личност од краја деведесетих и почетка двехиљадитих година.
„Имали смо током суђења Хашиму Тачију сведочење Кристофера Хила, некадашњег амбасадора САД у Скопљу, који је по природи посла требало да буде обавештен и добар познавалац балканских прилика деведесетих и двехиљадитих година. Он је, наиме, на суђењу Хашиму Тачију напрасно ‘добио амнезију’ и није се сећао ничега што би могло да компромитује Тачија – или је био необавештен. То негде говори и тенденциозности самог сведока“, указује Гуџић.
Зашто Американци тако ангажовано „спасавају“ Тачија: Три разлога и један јасан циљ
Он додаје да, са друге стране, имамо и изјаве данашњих америчких званичника, конкретно Ричарда Гренела, који је рекао да Хашим Тачи треба да наплати своје робијање када буде изашао као слободан човек.
Упитан шта би евентуална осуђујућа пресуда значила у ширем контексту, Гуџић одговара да би она довела у питање саму борбу такозване Ослободилачке војске Косова за слободу албанског народа и независност.
„Довела би у питање евентуална ослобађајућа пресуда један наратив који се последњих двадесет и више година гради на Косову, а то је искључива српска кривица за све оно што се дешавало деведесетих и двехиљадитих година. Довела би у питање и ту непогрешивост и врлине ОВК, али би и у перспективи компромитовала косовску државност и довела у питање све оне одлуке које су повлачиле политичке елите косовских Албанаца, а које су кулминирале једнострано проглашеном независношћу“, предочава Гуџић.
Према његовим речима, превише је времена и средстава уложено, а и добар део политичара у Америци и Западној Европи своје позиције је изградило на тој борби за косовску државност и за права Албанаца, тако да би све те каријере на крају биле доведене у питање. Гуџић додаје да би у питање био доведен и вишедеценијски рад и зато се боји да до осуђујуће пресуде, управо из поменутих разлога – неће доћи.
На питање да ли би Хашим Тачи, уколико буде ослобођен, добио једну нову политичку снагу и супротставио се актуелној власти Аљбина Куртија, наш саговорник одговара да ће се у случају ослобађајуће пресуде Тачи свакако вратити на косовску политичку сцену, те да би био супарник и конкурент Куртију.
„Ми морамо да узмемо у обзир чињеницу да до изрицања пресуде још није дошло. У случају ослобађајуће пресуде, он би се на политичку сцену вратио препорођен – ојачан једним ореолом ‘победника у доказивању истине о непогрешивости и врлинама ОВК'“, процењује Гуџић.
Он закључује да би то повећало популарност Хашима Тачија не само на Косову, него и у осталим деловима Балканског полуострва где живе Албанци. Гуџић оцењује да би у првом моменту Тачи био слављен као „свеалбански херој“.
Извор: НИН
