Пише: Марија Радуловић
Призори који се ријетко виђају. Тамо гдје је некада била дубока вода, данас након суше израњају остаци некадашњих кућа и других трагова живота који је нестао након изградње бране и стварања Пивског језера.
Вода током године скрива њихове куће. Сада их, док се Пивско језеро повлачи , поново показује.
Мирко Вуковић хроничар Плужина истиче да ту на лијевој обали ријеке Врбнице било је домаћинство Новице Осмајића.
„Ово му је била кућа, ово су му били кухиње, мљекаре и објекти који су потопљени. А ту му је била њива.Испод нас, доље, једна лијепа платформа, као један луг, и ту су му биле воћке и ораница и њива, а ријека је протицала, која је била изузетно богата рибом, пластрмком и липљеном. И богами, Новица био вриједан човјек“, прича Вуковић.
Више је од пола вијека од потапања цијелог насеља да би се створило Пивско језеро. Сушно љето оголило је трагове некадашњег живота овог мјеста.
„А увијек у јесен или у прољеће, оно је пуно. Значи, 51 година је од тада, ово некад мање се спусти, некад више. Било је година да је и ово језеро више спуштено, оно је сад спуштено за 30 вертикалних метара“, каже Вуковић.
Процјењује се да је тада потпољено више од 80 кућа са околним имањем. Међу њима је и нашег домаћина Мирка. И након толико година није свеједно гледати оно што је некада био многима дом.
„Не можеш ништа да промијениш. Шта ћемо, потопљено, потопљено, не можемо поскакати у језеро да би се завукао доље да видим гдје ми је кућа. Ја је сваку ноћ или сваку пету сањам и воћњаке и кућу и лугове наше и кукурузе и остало, али шта, не могу ништа промијенити“, прича Мирко.
Ово је некад била воденица гдје су Пивљани мљели жито. Сваки камен који израња из језера свједок је живота који је постојао прије њега. Но, много је тога што се не види. На дну језера су мотел, мостови, путеви и бројне куће. Ипак, потапањем није изгубљено само оно што су људи стварали.
„Све би ја то прежалио, и сви моји ти људи које ја именом и презименом знам, и дијете свако које је тада отишло одавде, све би прежалили да нас нијесу разродили. Ова вода је те људе који су сваки дан били упућени једни на друге, или у ријеци на риби, или на послу, или на косидби, или гонећи товаре жита у млинове и остало, или доласком на пазар, ти људи су се раселили“, каже Вуковић.
Још неко вријеме остаци кућа биће изнад површине, а онда ће их вода опет преузети као што их је деценијама чувала.
Извор: РТЦГ
