“Твој победнички повратак”, ”Сад или никад”, само су неке од порука које на сваком кораку вребају потенцијалне коцкаре. Мајка једног зависника за “Време” прича да је проблем што закон патолошко коцкање не препознаје као болест попут алкохолизма или наркоманије
Снежана Јоксимовић сваког дана у електронској пошти свог сина, коју она отвара јер је сина зависност од коцке довела до затвора, затиче позив кладионица са порукама “недостајеш нам”, “шанса која се не пропушта” и слично.
“Ми смо током година послали много мејлова кладионицама. Неке људе чак и знамо јер је он био стварно ВИП клијент, због износа које је уплаћивао. Тражили смо помоћ и за трошкове лечења, адвоката, али они су апсолутно замжмурили на то”, каже Снежана Јоксимовић за “Време”.
“Разумем да су ти мејлови аутоматизовани, али ипак неко то мора да надзире. Нема много људи који су завршили као он, па ово делује као неко ругање”, каже ова узнемирена мајка.
Жртве овог порока и њихове породице посебно су осетљиви на рекламе које се врте на свим медијима. Позната лица спортиста и глумаца позивају са екрана и билборда људе да окушају срећу.
Систем не ради
Уз то, Снежана Јоксимовић скреће пажњу да не постоји системска подршка у лечењу болести зависности патолошког коцкања.
“Неко буде осуђен јер је починио продужено кривично дело преваре због тога што је болестан. Без насиља, разбојништва и слично, кривична дела преваре учињена су прибављањем новчаних аванса на основу уговора за предузетнички посао у породичној фирми. Све је спискано у кликовима на телефону у апликацијама Моззарт и ИБЕТ365”, каже Јоксимовић.
Њен син осуђен је на пет година затвора.
“Нема мере обавезног лечења јер у кривичном законику нема ни ‘к’ од коцке. Да је варао као алкохоличар или наркоман, била би му изречена мера обавезног лечења током издржавања казне. У затвору је изједначен са криминалцима. Нема могућност психијатријског и психолошког третмана, препуштен је себи”, објашњава ова мајка.
Како каже, поставља се питање и сврсисходности затворске казне.
“Лаици кажу – ваљда ће се опаметити у затвору. Није тако лако објаснити да се не ради о мањку памети, већ о подмуклој болести. Нажалост, систем кривичног правосуђа не нуди третман или програме за проблематичне коцкаре. Уместо рехабилитације, ови појединци улазе у затвор као проблематични коцкари и излазе из затвора као проблематични коцкари са осудом за кривично дело, што им додатно ограничава изгледе за посао”, каже Јоксимовић.
Родитељи због дугова деце продају станове и кола
Истраживања показују да је 30 одсто деце узраста до 16 година имало контакт са клађењем. Многа деца већ у седмом разреду почињу да се кладе, током великог одмора неко од старијих оде и уплати тикет уместо њих, рекла је за портал “Времена” психотерапеуткиња Јелена Манојловић из СОС Центра.
Из овог центра упозоравају да је коцка погубна једнако као алкохолизам и наркоманија.
Током 18 година постојања СОС Центра, најмлађи клијент који је био у програму одвикавања имао је 17 година, док је дете од 12 год било на консултацијама јер су родитељи приметили да је почео да се клади, па су реаговали одмах.
“Родитељи могу да примете да постоји проблем јер дете почиње да се повлачи из комуникације, има агресивне испаде, губи интересовање за школу, дружење и разне активности, често не говори истину, али често родитељи реагују тек кад спознају да постоје коцкарски дугови”, каже Манојловић.
“Родитељи често због дугова деце продају станове и кола. Било је примера и кад су убеђивали децу да их, ако пристану да се лече, неће пријавити за крађу” каже Манојловић. Додаје да програм лечења углавном траје пола године.
Извор: Сања Зрнић vreme
