Пише: Милован Урван
Можда расписати тендер за рушење Мандића!?
У Црној Гори владе падају, коалиције се распадају, политички принципи мијењају преко ноћи, али једна ствар остаје константна — опозиција опет руши Андрију Мандића.
Човјек је преживио толико покушаја смјене да се више не зна је ли предсједник Скупштине или најдуговјечнији експеримент црногорског парламентаризма.
Актуелна опозиција као да је упала у системски квар. Шта год да је тема — економија, здравство, европске интеграције — одговор је исти: руши Мандића! Као да ће његовим одласком плате порасти, болнице прорадити, а институције се саме довести у ред.
Наравно, легитимно је тражити смјену било ког функционера. Али постоји једна ситница коју би опозиција морала да зна: смјена није политички програм. Шта послије Мандића? Који су планови, рјешења, идеје? Или је довољно да се испразни једна фотеља, па да држава сама крене напријед?
Умјесто да грађанима понуди алтернативу, опозиција им нуди репризу. Исти заплет, исти актери, иста столица. Само се датум сједнице мијења.
Зато би било занимљиво да једном чујемо не само кад ће Мандић пасти него и кад ће опозиција устати са теме која јој је постала једина политичка дисциплина.
Јер у Црној Гори, изгледа, није проблем што се ништа не мијења. Проблем је што се упорно покушава промијенити само једно.
А кад ће опет рушити Мандића?
Не брините. Прије него што стигнемо да питамо шта ће сјутра бити са цијенама, платама и државом — стићи ће нова иницијатива.
