Пише: Тамара Цупац
Хрватска користи процес придруживања других држава Европској унији (ЕУ) да би постигла своје специфичне циљеве, казао је професор међународних односа на Универзитету у Загребу Дејан Јовић и додао да би смисао проширења требало бити рјешавање проблема, а не блокирање и понижавање сусједних земаља.
Говорећи о ЕУ путу Црне Горе, Јовић је у интервјуу агенцији МИНА, рекао да је примање у Унију увијек ствар политичке одлуке актуелних чланица те заједнице.
„Црна Гора је промјеном власти показала да њена стабилност не зависи од једне партије и једног лидера, што је убрзало њен пут према Унији“, навео је Јовић.
Према његовим ријечима, ЕУ је хтјела да види је ли тачно или не да европски пут Црне Горе зависи од тога ко је на власти.
„Показало се да су најаве да би Црна Гора ако Демократска партија социјалиста (ДПС) падне, могла кренути путем Русије, да би могла поништити независност Косова, да би можда чак изашла из НАТО-а или поништила признање Косова, биле потпуно погрешне“, казао је Јовић.
Он је додао да се ништа од тога није догодило и да је земља остала на европском путу.
„И додатно се удаљила и од Русије и од Србије, што се види по реакцијама у тим земљама. То је одагнало бојазни које је ЕУ имала о будућности Црне Горе“, рекао је Јовић.
Упитан да ли је учињено довољно на реформском путу, поготово у погледу нерасвијетљених афера – Телеком, Прва банка, Лименка, као и убиства главног и одговорног уредника новина Дан, Јовић је рекао да „питање шта је довољно“.
„Ниједна земља није била сасвим спремна за чланство у ЕУ, ниједна није ушла без проблема, а многе су само симулирале реформе. С једне стране – илузија је очекивати да би земља-кандидаткиња требала да буде безгрешна и савршена ако жели да уђе у Унију“, казао је Јовић.
Према његовим ријечима, у тим захтјевима за „испуњавањем услова“ има неког скривеног империјализма, односно оријентализма.
„Који претпоставља да ће земље Балкана постати европске тек кад постану исте као и државе западне Европе. Они који то траже, заправо заговарају промјену не само режима него и идентитета, историјских околности у којем су земље-кандидаткиње обликовале себе саме, а то је немогуће“, додао је Јовић.
Он сматра да улазак у ЕУ, а посебно у завршној фази, јесте прилика да се расвијетле афере и да се интензивирају истраге.
Дејан Јовић: Радикална десница разара сваки покушај критичког мишљења
Према његовим ријечима, завршна фаза је најбољи момент за то.
„Јер након што се уђе у Унију појављује се период опуштања, кад власт каже: „ушли смо у ЕУ, то значи да смо добили потврду да смо одлични, сада више не морамо ништа, можемо да одморимо“. Штавише, могло би се догодити да се оно што је постигнуто у фази прије уласка поништи и да се врате старе праксе и политике – јер након што нека земља уђе у ЕУ она постаје моћнија него што је била раније, будући да више није објекат него субјекат одлучивања унутар Уније“, казао је Јовић.
Он је навео да ЕУ има мање моћи над земљама чланицама него над државама кандидаткињама.
„Неке од њих су показале да су се након уласка у ЕУ вратиле националистичким или антилибералним политикама, а и у другим пољима у којима су постигле неки напредак су застале“, рекао је Јовић.
Упоређујући процес приступања Црне Горе и Хрватске, Јовић је рекао да примјер Хрватске показује како се након уласка у ЕУ земља може брзо „опустити“ и вратити неким старим праксама.
„Непосредно након уласка, дошло је до кризе политичког система, па је 2015. владу било толико тешко саставити да је позван широј јавности потпуно непознат човјек да буде премијер – Тихомир Орешковић, данас скоро потпуно заборављен“, рекао је Јовић.
Он је казао да се Хрватска по уласку у ЕУ опет окренула национализму.
„Па је први пут након 2004. дошло до раскидања коалицијске владе између ХДЗ-а и СДСС-а, партије Срба из Хрватске. Коалиција са српском партијом била је важан елемент у увјеравању Европе да је Хрватска напустила националистичку политику из 90-тих“, рекао је Јовић.
Према његовим ријечима, томе су служиле и регионалне иницијативе, изјаве жаљења због злочина и заједничка комеморација са Србијом.
Јовић је рекао да Хрватска није разријешила проблеме око разграничења са другим земљама и да данас та држава има и даље отворена питања са свим сусједима осим са Мађарском.
„Та етнонационалистичка политика види се и у вањској политици – не само у односима према Србији, него и према Босни и Херцеговини (БиХ) и Црној Гори. То не значи да у многим аспектима Хрватска није данас боља земља него што је била прије уласка у ЕУ – нарочито у економском смислу, као и у утицају којег има у међународној политици“, навео је Јовић.
Он је казао да се у Хрватској смањио број равнодушних према ЕУ.
„Данас је подршка Унији врло висока, око 75 одсто. Али национализам није нестао – рекао бих чак да се повећао откако је држава ушла у Унију“, казао је Јовић.
Он је рекао да улазак у Унију и иначе често разлог зашто и националистичке снаге пристају на тај „компромис“.
„Јер знају да ће у Унији њихова земља или нација бити моћнија и сигурнија него ако остане изван ЕУ“, казао је Јовић.
Он је навео да је један од главних инструмената ширења вањскополитичке моћи нових чланица у условљавању кандидаткиња за чланство.
Дејан Јовић: Мило изгубио, а Црна Гора наставља према Европској Унији
„У кориштењу вета како би се постигли неки национални или националистички циљеви. Као да желе ући у ЕУ да би спријечили друге да уђу, све док ти други не испуне све што ови који су већ унутра желе. Национализам, нажалост, није неспојив с чланством у ЕУ, штавише, изгледа да га чланство у Унији може и значајно оснажити“, сматра Јовић.
Говорећи о условима које Хрватска намеће Црној Гори у процесу приступања ЕУ, Јовић је рекао да већина захтјева има везе с историјским темама као што су Други свјетски рат и рат из 90-их, а такође и са идентитетским тј. етничким питањима, статусом Хрвата у Црној Гори.
Према његовим ријечима, садашња хрватска влада, у којој су и партнери радикално десне оријентације, води вањску етнополитику или етничку вањску политику, при чему је, како је навео Јовић, тема „домовинског рата“ врло важна.
„Њена вањска политика једнако је националистичка као и унутрашња. Хрватска користи процес придруживања других земаља ЕУ да би постигла своје специфичне циљеве, што је у принципу легитимно – то раде све државе, па ће вјероватно радити и Црна Гора, нпр. ако уђе у Унију прије Србије“, казао је Јовић.
Према његовим ријечима, питање је колико је легитимно дјеловати патронизирајуће и у тону у којем је написано недавно отворено писмо хрватског Министарства вањских послова.
„Смисао проширења би требало бити рјешавање проблема а не блокирање, стварање осјећаја инфериорности и зависности, нити понижавање сусједних земаља“, поручио је Јовић.
Упитан како мисли да ће се завршити „сага“ са отвореним питањима, Јовић је рекао да ако Црна Гора процијени да јој је важно да уђе у ЕУ по сваку цијену, прихватиће све што Хрватска тражи.
„Или ће наћи неког великог савезника, неку моћну чланицу ЕУ да покуша посредовати како би се постигао неки компромис са Хрватском“, казао је Јовић.
Он је истакао да је питање да ли су сви ти досад истакнути захтјеви уједно и једини.
„Јер видимо да у Хрватској има и оних који желе промјену власти у Црној Гори, сматрајући да неки политичари или партије или чак и неки народи не би смјели уопште бити дио власти ако Црна Гора жели да је Хрватска не блокира“, додао је Јовић.
Он је навео примјер предсједника вањскополитичког одбора Хрватског сабора, Андра Крстуловића Опара, који, како је рекао Јовић, сматра да Хрватска треба блокирати Црну Гору све док су „просрпске“ и „проруске“ странке и појединци дио владајуће структуре.
„У Хрватској има оних који сматрају да као што Срби не смију бити дио власти у Хрватској гдје их има три посто, тако не смију ни у Црној Гори гдје чине трећину становништва“, казао је Јовић.
Такве поруке, како је додао, могу да имају дестабилизујуће посљедице за међуетничке односе у Црној Гори, па, како је оцијенио Јовић, с њима треба бити врло опрезан.
„Црногорска власт изабрана је демократски и сасвим је легитимна – то признају чак и опозионе странке у Црној Гори. Није на другој држави да бира ко ће представљати неку земљу и ко ће у њој бити на власти“, рекао је Јовић.
Одговарајући на питање да ли би Хрватска заиста могла да стопира Црну Гору на ЕУ путу, Јовић је рекао да свака земља може стопирати сваку кандидаткињу, све док се одлуке о том питању доносе консензусом.
„Хоће ли Хрватска успјети у тој блокади зависи од три фактора: први, да ли ће бити једина земља која жели блокирати Црну Гору или ће се придружити још неке, други – колико је другим земљама стало до проширења на Црну Гору и трећи – како ће Црна Гора реаговати, тј. колико ће „жаба“ бити спремна да прогута ради уласка у Унију“, рекао је Јовић.
Он је нагласио да је посебно парадоксално то што су Хрватска и Црна Гора наводно „савезници“, јер су обје у НАТО-у.
„Не знам какво је то савезништво ако се друга земља третира као проруска и ако јој се шаљу јавна писма упозорења“, казао је Јовић.
Говорећи о ратним злочинима и односу обје државе према том питању, Јовић је рекао да ниједна од земаља које су биле инволвиране у рат у 90-тим није учинила довољно да би процесуирала и осудила злочине почињене у њено име, премда су, како је додао, међусобно упућивале изјаве жаљења једна другој.
„У хрватско-црногорским односима понекад изгледа да Хрватска више криви за 90-те садашњу од претходне власти у Црној Гори, што је парадокс с обзиром на то да је ДПС био на власти и кад је нападнут Дубровник, као и током цијелог периода рата у БиХ и Хрватској“, рекао је Јовић.
Он је додао да црногорски предсједник Јаков Милатовић „сигурно није одговорнији за ту политику од Мила Ђукановића“.
„И то упркос томе што Миро Ковач, бивши министар вањских послова, каже да је Ђукановић најзаслужнији за нормализацију односа са Хрватском. Чудим се само што за његове дуготрајне владавине питања која сада Хрватска истиче као услов за чланство у ЕУ нијесу ријешена“, рекао је Јовић.
Коментаришући напредак Црне Горе наком смјене власти 2020, Јовић је рекао да сама чињеница да је смјена власти протекла мирно и достојанствено, била одлична вијест.
„Јер је то показало да су неоправдане тезе о неком „грађанском рату“ или не знам каквој катастрофи која би се могла догодити ако ДПС изгуби власт. Показало се, такођер, потпуно неточним да ће Црна Гора скренути неким путем према Русији или Србији. Није се догодило“, казао је Јовић.
Он је рекао да су нетачне и теза неких међународних подржаваоца ДПС-а, да су избори за предсједника Црне Горе избор између Европе и Русије, као и између суверене Црне Горе и неког поновног уједињења са Србијом.
Он је казао да ће се најбоље видјети јесу ли црногорске реформе трајне, кад држава уђе у ЕУ.
Јовић је рекао да прати догађаје у Црној Гори јер то спада у ужи круг његових професионалних интереса, будући да истражује и предаје балканску политику и да о њој пише.
„Црна Гора је занимљив случај великих различитости, идентитетских, политичких и других – а истовремено и дуготрајног владања једне партије, прије Савеза комуниста, а потом ДПС-а“, рекао је Јовић.
Он је казао да сада постоји плурализација политичке сцене.
„А истовремено и идеју да се главни актери морају сложити око питања ЕУ и заједнички радити на томе да Црна Гора уђе у Унију првом приликом. Али осјећам да ниједна страна не жели да она друга буде та која ће „увести“ државу у Унију, него желе да се то догоди кад су они на власти, а не ови други. Као да неки прижељкују одгађање уласка“, рекао је Јовић.
Он је додао да је Црна Гора занимљива и због тога што се и у њој тестира теза да озбиљне реформе и велика постигнућа нијесу могућа ако се не води инклузивна политика према невећинским народима и групама.
„Дакле, Црна Гора је мала земља пуна великих тема“, закључио је Јовић.
Извор: MINA
