Понедељак, 23 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Јован Зафировић: За жртве пале у миру које нико не броји

Журнал
Published: 19. март, 2026.
Share
Јован Зафировић, (Фото: Покрет за одбрану КиМ)
SHARE

Пише: Јован Зафировић

Између два трагична датума, 17. март 2004. и 24. март 1999, после којих Срба у многим местима на Косову и Метохији нема, од којих су многи протерани и расељени, убијени од стране албанских екстремиста, желео сам да укажем на нешто после чека ћу вероватно бити дочекан на нож. Шалим се, нећу. Већ сам то успео досадашњим “јеретичким” оглашавањем.

Двадесет две године од мартовског погрома обележено је у Грачаници, али и протестом у престоници Србије – на тим догађајима се говорило да више никада, оно што је било, не сме да се догоди. Том приликом набрајани су страдали и прогнани Срби од стране Албанаца, девастирани споменици културе, цркве и манастири, куће које су порушене и спаљене, на Радио телевизији Србије, после серије „Село гори, а баба се чешља“, пуштен је филм о мартовском погрому. Такође, хиљаде и хиљаде објава на друштвеним мрежама је подељено уз поруку „да се никад не заборави“. Сада нам предстоји још једна крвава годишњица, 24. март, 27 година од НАТО агресије на нашу земљу, годишњица у којој се све то исто дешавало српском народу, само много дуже. 78 дана. И опет ће, после филмова, академија, сећања, и порука „да се никад не заборави“ живот наставити да тече.

Е о том бих животу…

Замера ми се што не говорим чешће о позитивним примерима и што истичем негативне, ево прекидам тај низ, на кратко, наравно. Поменућу и ја породилиште у Пасјану о ком сви говоре као о породилишту са највећим природним прираштајем у Србији итд. Као што рекох, на кратко само. Прича о породилишту не одражава право стање на терену. Да не цепидлачим па да не кажем да у том породилишту у селу од хиљаду становника гинеколози не порађају само мештанке тог села како воле да преносе неки медији, портали, инстаграм профили, већ труднице из читавог Косовског Поморавља, ако бисмо тако, онда би био, вероватно, најнегативнији природни прираштај. Право стање на терену јесте да је више Срба у последњих десетак година исељено него што је рођено на Косову и Метохији.

У последњих десетак година многи Срби су напустили Косово и Метохију и углавном је разлог познат, али се о њему не говори. Задржава се у себе, а та истина која се задржава у себе изједа. За потребе овог текста који се таложи дуго, желео сам да искомуницирам са познаницима из различитих крајева Косова и Метохије који су напустили Косово и Метохију у последњих десетак година и добијем одговоре које, углавном, ми на локалу знамо, осећамо, али и проживљавамо. И који боле.

Јован Зафировић: Продужена агонија

Кроз неформалну комуникацију, кроз опуштен разговор, увек сам, негде на средини разговора, постављао питање: Због чега си највише отишао? И сад, ако чита неко ко је са Косова и Метохије, одговори га неће изненадити, али ако чита неко ко не само да није са простора наше јужне покрајине, већ није упознат ни са ситуацијом, може да се изненади.

„Због Срба“, „због наших проданих душа“, „због Београда, он је поставио ове који нас истерују“, „због тога што нисам могао да се запослим, јер су све своје преко везе запослили“, „мене су истерали Срби, а не Шиптари“, „Шиптари који хоће да нас истерају, који нас прогањају и који хоће Косово без нас, не би ме отерали, али не могу да се борим против ових наших“, били су одговори које сам добијао. Наравно, било је ту и одговора који су се тицали напретка, каријере, школовања, дакле, невезаних за осећај прогона од оних који се сматрају као своји, од којих се не очекује, али ови први које сам дословно цитирао парају уши, стварају осећај непријатности, беса, и низ других негативних осећања.

Дакле, поред приштинског монструозног притиска на Србе, Срби су у последњих неколико година напуштали Косово и Метохију и због катастрофалне политике Београда који подржава, мало је рећи недостојну власат на локалу,  због потпуног занемаривања народа и гледања личних интереса, због пароле „искористи прилику, неће ово довека“, због… још много појединости.

Зашто сам ово рекао у периоду између два датума трагична за српски народ?

Када пребројавамо жртве и водимо бригу о култури сећања, када говоримо да никада не сме више да се погром догоди, што не сме, не сме ни да се заборави и сметне с ума да се погром и даље догађа, сада од стране свих, од српске небриге и албанског плана о свеобухватнтој дискриминацији и протеривању, само што се сада више ништа не пали, него се гаси, једно по једно. А исељене, те жртве пале у миру – које се батргају по свету и сналазе се, које жале само њихови ближњи што су морали да оду, ко где зна и може, нико не броји, не помиње и не зна.

Извор: Покрет за одбрану Косова и Метохије

TAGGED:жртвеЈован ЗафировићКосовомир
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Слободан Рељић: Умрети од сећања на добра стара времена – BBC иде даље
Next Article Џефри Сакс: Стварни разлози за рат са Ираном

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Голгота Сјеверне Македоније

Пред Скопљем је титански задатак да покуша да убеди Запад да решење које фаворизује Бугарску…

By Журнал

Душан Опачић: „Пророк. Историја Александра Пушкина“ – Портрет генија разапетог између слободе, страсти и неминовне судбине

Пише: Душан Опачић Од 14. фебруара, у биоскопскима Русије биће одржана пројекција филма о једном…

By Журнал

Америчка Берза Остварила Значајан Скок у 2023

S&P 500 индекс америчких компанија је у 2023. остварио скок од 24,2%. Овај индекс се…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Захар Прилепин: Момци са фронта, без превода са руског на руски

By Журнал
Други пишу

Бранко Милановић: Успон и пад неолибералног поретка: Читајући књигу Герија Герстла

By Журнал
ГледиштаДруги пишу

Јеромонах Николај Велимировић о страдању Јермена кроз историју – Страдање које траје и даље

By Журнал
Други пишу

Дневник са блокада – ФПН: Сви смо заједно, али волели бисмо да нисмо сами

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?