Пише: Милорад Дурутовић
Јерго у децембру 1988. године није пошао на служење војног рока у Зајечар. Отац је то удесио, благодарећи својим бесконачним познанствима са људима од политичког и јавног значаја.
„ЈНА више није ЈНА“, објаснио је стари Јергу, када је схватио да би испраћај у војску коштао гомилу новца. А без испраћаја — син јединац се не шаље на војну.
Још у то вријеме служење војног рока сматрало се доказом мушкости, чак и мужевности. Ко није имао прегршт аутентичних успомена из војске, тај није могао заузети адекватно мјесто у кафани. Најгоре од свега, значајно би губио успјех код жена.
Тежину тог посљедњег мушког хабитуса Јерго ће осјетити тек крајем 1998. године, када први пут заноћи са женом у живописном мотелу надомак Дурмитора. Можда је то био једини тренутак у његовом животу када је истински замрзио оца.
