Петак, 13 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
МозаикПолитика

Јељцин је још 1992. године сматрао да је Украјина дестабилизујући фактор

Журнал
Published: 4. фебруар, 2023.
Share
Јељцин, (Фото: Мондо)
SHARE
Јељцин, (Фото: Мондо)

Први руски председник Борис Јељцин (на том положају је био 1991–1999) на проширеном састанку 1992. с тадашњим председником САД Џорџом Бушом старијим (1989–1993) у Кемп Дејвиду рекао је за Украјину да је „главни дестабилизујући фактор”. То се види из стенограма разговора досад непознатог јавности, који је у понедељак објавила америчка друштвена истраживачка организација „Архив националне безбедности” при Универзитету „Џорџ Вашингтон”.

Како се види из документа, Јељцин је истицао да је у „добрим личним односима” с Леонидом Кравчуком, који је од 1991. до 1994. био председник Украјине. Притом је руски вођа указао на депутате Врховне раде с националистичким погледима. „У Врховној ради постоји група. То су крајњи националисти, зову се (Народни) Рух (Украјине). Имају утицај, али нису већина у парламенту. Рух врши на њега (Кравчука) озбиљан притисак. Ја ценим позицију Кравчука”, изјавио је, према документу, Јељцин. Речи бившег председника РФ у стенограму су преведене на енглески језик.

„У Украјини је 11 милиона етничких Руса. Они живе на истоку (Украјине), на граници с РФ, Руси су, такође, већина на Криму. Они би могли да гласају за присаједињење Русији. Због тога и мислим да Украјина неће да изведе неки нагли заокрет. Није за записник: наш главни дестабилизујући фактор – то је Украјина”, наставио је Јељцин.

„Архив националне безбедности” објавио је још неколико докумената из тог времена. Међу њима су стенограм с још једног сусрета председника, Јељциново писмо Бушу датирано 27. јануара 1992, као и дешифрован разговор Буша с Јегором Гајдаром у априлу 1992. Гајдар је тада, између осталог, изнео мишљење да је за решење свих проблема између Москве и Кијева потребно „много времена”, ипак „југословенског типа (сценарија) у односима Русије и Украјине” неће бити.

Проучивши сва документа „Архив националне безбедности” истиче да је у целини тема односа с Украјином дотицана практично у свим разговорима представника руководстава САД и РФ. „Јељцин настоји да реши спорове мирним путем и описује своје односе с председником Леонидом Кучмом као врло добре. Руски председник разуме на какве … притиске националистичких група у парламенту наилази Кравчук”, каже се у саопштењу на сајту организације. Сем тога, на једном сусрету с Бушом, Јељцин је истакао одсуство империјалних амбиција у Москви у односима с бившим совјетским републикама.

Иван Цветковић

Извор: Политика

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Звезда и Војводина поделили бодове – све у знаку Синише Михајловића
Next Article Европска престоница кокаина страхује од ескалације насиља

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Ковић: Како су пропали преговори о коалицији националних странака

Преговори о предизборној коалицији Двери, Заветника, Народне странке, НДСС, ПОКС, у присуству неколико нестраначких личности,…

By Журнал

Меланхолија, потрага за далеком близином

 Меланхолија је стање повишене индивидуалне температуре која није параноја него покушај ослобођења терета, смештање бића…

By Журнал

Битније како је испраћен него како је дочекан

Од онога како је који државник дочекан важније је само како ће бити испраћен, односно,…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

МозаикНасловна 5Политика

Све више нервозе: САД и Кина подигли борбене авионе

By Журнал
ДруштвоКултураМозаикНасловна 3

„Ми живимо вријеме предмета“: Жан Бодријар о потрошачком друштву

By Журнал
Мозаик

Умjeтнoст кoja никoм нe трeбa зa људe кojимa трeбa скoрo свe

By Журнал
ДруштвоМозаикНасловна 5Политика

Порфирије Перић и његови непријатељи

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?