Могли бисмо, на примјер, све залихе шећера, уља и брашна даровати народу Јемена, јер пошто ћемо сјутра, без изузетка, већ умријети, шта ће нам толике вреће!?
Једном приликом слушао сам излагање Владете Јеротића и добро упамтио његове ријечи: „Пустимо ʼсрећаʼ − није то богзна каква реч. Бавимо се смислом“.
Но, ако се егзистенцијални смисао своди на насловну (епикурејску) препоруку мог кратког саопштења, онда нама не треба веће несреће од таквог смисла. Ако се, дакле, савремени живот своди на панично гомилање брашна, уља и шећера, па таман да ће букнути нови свјетски рат, онда смо упали у рупу и без среће, и без смисла.
Како изаћи из те рупе? Врло лако!
Могли бисмо, на примјер, све залихе шећера, уља и брашна даровати народу Јемена, јер пошто ћемо сјутра, без изузетка, већ умријети, шта ће нам толике вреће!?
Према томе, стварни наслов мог саопштења могао би да гласи овако:
„И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду. Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих“.
Милорад Дурутовић
Извор: Фејсбук
