Пише: Јасна Ивановић
…Под њим небо, над њим небо. Тако је, у иконичкој пјесми, Попа дефинисао Косово поље, простор на којем одсудну мјеру догађаја не мјери кантар саграђен човјеком. Не канимо симболику пјесме, или њен поетски предио, поистовјетити с фудбалским тереном, но нечег заједничког, макар у первертираном смислу, још како имају.
Поље као свако
Длан и по зеленила
Као примјер за оглед послужиће нам фудбалска утакмица између репрезентација Црне Горе и Хрватске, одржана овог понедељка у Подгорици. Терен под Горицом био је поље битке, и то не метафоричне битке фудбалских тимова већ стварне културолошке битке која се одвијала успут.
Увертири битке приступило се темељно попут началствовању обреда. Мјере опреза због доласка стотина хрватских навијача условиле су да град доживи цјелодневну саобраћајну блокаду равну опсади. Црвени метео аларм ужарио је ситуацију. Стисло небо и одозго и одоздо. Ипак, све наведено спада у ситуације ,,под контролом“, прилике за које демократски системи имају механизме решења.
Сједињена крв бојовника
Културолози поодавно третирају феномен удруженог фудбалског навијања као савремено поље битке. Попришта су другачија у односу на историјска, али елементарне тежње учесника остале су исте. У првом реду, такорећи на првој линији фронта, издваја се тежња за артикулацијом идентитета. Припадати, по правилу древне изреке да кап воде може бити спасена само ако приступи океану. Шта су то дошли да артикулишу хрватски навијачи у Подгорици? Најприје, отклон од помиритељске политике, након последњег неоусташког скандала у Сплиту. Тим поводом много мудрих људи изрекло је многе мудре ријечи, али навијачи, ти модерни бојовници који дијеле крв на црвену и бијелу, изрекли су, вокспопулистички, оне задње: ,,Нема опроста.“ Овако сроченом коначном ставу претходио је поетски одговор навијачима Црне Горе, који су и недавно, али и од деведесетих у разним приликама истицали транспарент: ,,Са Ловћена вила кличе / Опрости нам, Дубровниче!“ У пјесмуљку на другој страни трибина ловћенска вила преметнула се у четника и примила позив који нећемо наводити, пристојности ради.
Поље као ниједно
Док се одговор ловћенској вили може третирати као легитиман избор хрватских навијача, повици ,,Убиј Србина!“ и ,,Ко не скаче православац је!“ вапе за тзв. судским епилогом. При чему, читалац није допро ни до тачке претходне реченице, а већ му је јасно да до тзв. епилога неће доћи…јер је фудбал поље као ниједно! У њему не важе општи закони система који је створио човјек већ надвладава оно што човјек јесте. Или краће – стадион је мјесто гдје није онако како би требало да буде већ онако како јесте.
Кос наглас чита
Тајна слова расута по пољу
Књижевна критика измјестила је Попино Косово поље из митског, општег и јуначког у симболичко, лично и унутарње, у ,,архи-поље“ људске унутарње драме. Ако је перформанс артикулације националног идентитета и актуелних политичких тензија, који су извели хрватски навијачи у Подгорици, био лакмус-папир за стварно, унутарње стање друштва, онда чак, колико год то первертирано звучи, можемо и да им кажемо хвала. Хвала што сте наглас ишчитали, што не лажете, пардон, што не товите дипломатске илузије мудрих. Од сада смо виши пријатељи, да парафразирамо Његоша, или ако хоћете навијачки – ма браво, браво, комшије!
