Пише: Оливер Јанковић
На паркет Свјетског првенства за рукометашице истрчале су играчице Црне Горе, у зеленим дресовима. Овај дрес код су патентирали водећи људи из црногорског рукометног савета, за меч против Србије, на тамо неком такмичењу рукометаша. Политичко-идеолошка симболика је јасна. Акцентовање борбе за независност ЦГ државе и подсјећање на зеленашки покрет из 20-их година прошлог вијека.
Учинак овог перформанса је дискутабилан. Од када су се рукометаши и рукометашице Црне Горе обукли „у зелено“ нијесу се резултатски прославили ни једни ни други. Рукометашице су знале бити европске шампионке и олимпијске вицешампионке, прије него што су „позелењеле“, а од тада „само“ једна европска бронза, и пуно испадања у раним фазама такмичења. Мушкарци, ни толико.
Неко ће рећи да боја дреса не може бити фактор неуспјеха, али ћу одговорити дискусијом да ли се зелена боја увела као кохезиони фактор, као додатна родољубива мотивација, као разлог за такмичарски пркос, као X фактор? Ако јесте, онда се промашило… А ако није, него су разлози за зелене дресове тек само (зло)употреба спорта да се нешто политички покаже, тек онда можемо констатовати неуспјех пројекта. Јер се број навијача „сопствене репрезентације“ у ЦГ, послије овог „прста у око“ Србима и љубитељима уједињења, преполовио. Знам доста љубитеља спорта и рукомета у ЦГ који би навијали „за своје“, али кад виде „зелено“ и кад знају зашто и откуд то ту, пребацују канал на тв.
Добро, рећи ће неко, хајде да разумијемо различитости. Хајде да себе натјерамо да подијелимо емоције према том „зеленом“ који један број наших суграђана чини радосним. И то је, јелте, један дио Црне Горе, који се не може избрисати гумицом. Па што се не бисмо потрудили да, ако не заволимо, онда бар да истолеришемо ту зелену боју? Можда, можда. Има ту неке логике, али она тражи реципроцитет да „зелени“ разумију српску тробојку у Црној Гори, српски језик у црногорском званичном и јавном простору и све оно што је Црну Гору вјековима чинило Црном Гором. Алтернатива? Полупразне арене и стадиони Црне Горе, онда када се домаћа репрезентација зазелени.
