Пише: Јасна Ивановић
Значај утицаја СПЦ у српском друштву ријетка је тачка око које се слажу и најоштрије супротстављене стране на предстојећим изборима у Србији. Иако овако суво постављена математичка чињеница ни изблиза не може значити дубину саборности друштва, ипак је то чињеница која кани остати у истом друштву и након избора, па и оних наредних, и све тако докле Бог да.
Све су се супротстављене стране у протеклом периоду, на овај или на онај начин тумачећи, изјашњавале о постојању ,,кампање против СПЦ“. Највише пажње добило је тумачење да је за утицај Цркве најзаинтересованија била србијанска власт, којој је требало срозавање угледа Цркве на једној, али и кориштење реалног утицаја који Црква недвојбено има.
Од Књажевца до Москве
У политичко трвење укључен је бизарно велики број црквених и квазицрквених тема, које су малтене свакодневно упумпаване у етар. Да метафорично сагледамо полигон окршаја, послужиће нам два временски и просторно удаљена детаља: први из Књажевца, гдје је у званичном споту СНС-а пред локалне изборе учествовао свештеник из тамошње цркве, и други из Москве, гдје је патријарх Порфирије, уз преводилачку помоћ владике Иринеја Буловића, протесте у Србији дефинисао обојеном револуцијом.
У међупростору и међувремену: један је владика разријешен епископских дужности и умировљен, под околностима које су у дијелу јавности изазвале сумњу у политичку позадину случаја; група владика заједничким писмом позвала је на поштовање студентског покрета; отворени су пред црквеним судом процеси због ,,непоштовања Устава СПЦ“ услед јавне критике спреге државног и црквеног врха; свештеници и њима блиски мирјани се појављују као главни актери сензационалистичких медијских творевина и тако даље…
Изостанак подршке из региона
Већ је истицано да је једна од устаљених стратегија србијанске власти посезање за подршком из региона, прије свега из Републике Српске и Црне Горе.
Док је студентски протест у више наврата, па и у званичној предизборној кампањи, добио организовану подршку из Српске, са Црном Гором ствар је компликованија. У први мах занимљива је била званична подршка студентима од стране профилисаних ,,антисрпских“ снага у Црној Гори. Трајала је док се у протестним колонама све израженије није пројавио крст, тј. док регионални дежуловићи нису пророковали пропаст протеста због јаке ,,националистичке“ обојености. На другој страни, подршка политици Александра Вучића од стране просрпских политичких струја у Црној Гори, овог пута подбацила је и неформално, и званично.
Литијски покрет/Што тражите живога међу мртвима
А гдје су у то вријеме црногорски ,,литијаши“? Јавност прати врло заоштрену подјелу између Вучићевих присталица и опонената. Митрополија црногорско-приморска у континуитету трпи ударе медија наклоњених Вучићу, док је бившем србијанском предсједнику из Епархије будимљанско-никшићке, од стране владике Методија, недавно упућена јавна захвалница.
На нивоу политичких организација, примјетан је све оштрији изостанак подршке Вучићу од стране НСД-а.
На нивоу јавног дјеловања преко социјалних мрежа, Фејсбук-група ,,Не дамо светиње“, основана ради борбе против дискриминаторног закона о вјероисповијести, која је са 120.000 чланова имала незамјењиву улогу током литијских протеста, била је највећим дијелом затворена за питања политичких сукоба у Србији. Потенцијални најмасовнији полигон на мрежама, са сједиштем у Црној Гори, остао је доследан оснивачком принципу – ако власт не дира Цркву, мрежа не дира власт. Међутим, након директних политичких напада на тијело Цркве, у корист различитих политичких стремљења сукобљених страна у Србији, група отвара ову тему и даје простор јавној дебати. Тиме се по други пут за постојања групе терен размјене јавних ставова у српском друштву шири са контролисаних медија у слободну/непрофитабилну сферу.
Оне мање упућене, све набројано могло би навести на закључак о паду угледа СПЦ у црногорском друштву, након објективних мимоилажења у тзв. Литијском покрету. Међутим, изненађујућа жилавост и масовност Литијскиг покрета, духовито оличене у једном нехатном уздаху важне црногорске активисткиње – ,,Окле је оволико народа измиљело?!“ – и даље су потенцијано пресудан политички чинилац.
Јасна Ивановић: О свештенику који је осујетио зли наум свог владике
Јесу вихори, али нисмо сламке
,,Кампања против СПЦ“ јесте међудржавно увезан и дуготрајан процес, који долази са различито структуираних праваца. Предизборне околности у Србији тек су један у низу отворених ,,фронтова“. Оно што хаотични политички вихори никада не успијевају срачунати јесу покличи који се њиховим током колатерално проносе. Један од њих, овог предизборног пута, неочекивано је а засигурно – Не дамо светиње (II дио)!
