Prvi „jakovljev jak-130“ stigao u Iran iz Rusije, u transferu koji se tumači kao mogući početni korak ka isporuci višenamenskih aviona „suhoj Su-35“. „Jak-130“ sa iranskim oznakama snimljen „negde u Iranu“. Isporuka „suhoja“ pod velikim znakom pitanja zbog neusklađenosti iranskih zahteva i ruske spremnosti da Teheranu ustupi napredne tehnologije
„Jakovljev jak-130“, ofarban u zeleno, belo i narandžasto snimljen je kako rula pistom negde u Iranu, javile su iranske novinske agencije, potvrđujući prvu isporuku brbenih letelica ovoj zemlji još od devedesetih godina, kada je Teheran od bivšeg Sovjetskog Saveza kupio 40 „migova 29“.
Iranski mediji nisu objasnili kada i koliko „jakova“ je stiglo u Iran, ali se ova isporuka smatra ključnim korakom ka uvođenju u naoružanje dvadesetak „suhoja 35“, o čijoj se prodaji Teheranu već mesecima spekuliše.
„Jak-130“ je napredni školski avion sposoban da simulira sposobnosti najmodernijih ruskih borbenih aviona i sluši, upravo, za obuku pilota na takvim letelicama.
U borbenoj verziji može da ponese različite projektile i bombe, a zapadni izvori tvrde da su u bazu Isfahan doletele dve letelice tog tipa.
„Suhoji“ u Iranu, od Egipta do pregovora
Još od kraja prošle godine, američki zvaničnici tvrde da su Moskva i Teheran dogovorili prodaju 24 borbena aviona „suhoj su-35“, koje je, prvobotno, naručilo egipatsko ratno vazduhoplovstvo.
Svega pet od ukupno 24 letelice ovog tipa isporučeno je Egiptu, pošto je Vašington zapretio Kairu ozbiljnim sankcijama ukoliko nastave da kupuju ruske aviona. Sjedinjene Američke Države su Egipćanima, u zamenu za odustajanje od nabavke „suhoja“, ponudile nove verzije aviona F-15.
Od trenutka kada je Egipat odustao od nabavke eskadrile „suhoja“, pojavile su se glasine da bi ovi avioni, u različitim složenim trampama, mogli završiti u Iranu. Početkom avgusta prošle godine, savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džejk Saliven najavio je trampu „suhoja“ za iranske jurišne dronove, balističke projektile i municiju.
Zvaničnici SAD tvrde da je, od početka rata u Ukrajini, vojno-tehnička saradnja Moskve i Teherana podignuta na najviši nivo, te da se isporuka „suhoja“ iranskom ratnom vazduhoplovstvu očekuje tokom 2023. godine.
U međuvremenu, transfer „suhoja“ se zakomplikovao jer su Iranci, navodno, tražili da kupe i tehnologiju za proizvodnju i remont ovih letelica, na šta Rusi nisu pristali.
To su, donekle potvrdili i iranski zvaničnici, navodeći da se, bar za sada, Generalštab protivi nabavci „suhoja“, jer Rusija u paket saradnje ne želi da uključi licence za proizvodnju rezervnih delova i održavanje letelica u narednih 30 godina.
Ovakav iranski stav tumači se lošim iskustvima Iranaca, koji su delove za avione F-14A „tomket“ koje je od Amerikanaca kupio još svrgnuti šah Reza Pahlavi, zbog bezbroj paketa sankcija, morali da nabavljaju na crnom tržištu ili sami proizvode.
Kao razlog mogućeg kraha ove saradnje navodi se i odluka Moskve da Jermeniji zabrani upotrebu aviona „suhoj su-30“ tokom rata sa Azerbejdžanom, pa Iran strahuje da bi Moskva, sličan potez mogla povući i ukoliko Teheran u bliskoj budućnosti bude uključen u neki konflikt.
Ishod dogovora Irana i Rusije je teško predvideti, ali su Iranci u februaru dovršili prvu fazu izgradnje podzemne baze ratnog vazduhoplovstva „orao 44“. Na satelitskim snimcima te baze vidi se i u plavo ofarban avion neobično sličan letelici su-35.
Vežbanje na maketama
Zapadni analitičari smatraju da se radi o maketi „suhoja“ napravljenoj kako bi se baza prilagodila za prijem novih aviona, koji bi u Iran trebalo da stignu u sklopu složene trampe ruske vojne tehnologije za iranske dronove i projektile dugog dometa.
Amerikanci, pak, tvrde da je obuka iranskih pilota u Rusiji počela još sredinom prošle godine, otprilike u isto vreme kada su se pojavile i prve informacije o navodnom dogovoru Moskve i Teherana o razmeni naoružanja, prema kojem su put ukrajinskog fronta otišli iranski instruktori i dronovi.
Amerikanci vojnu saradnju Rusije i Irana tumače kao „pretnju stabilnosti Bliskog istoka“, što je prethodnih meseci rezultiralo serijom zajedničkih manevara sa izraelskim ratnim vazduhoplovstvom, tokom kojih su uvežbavani napadi na objekte koji se povezuju sa kontroverznim iranskim nuklearnim programom.
Od početka godine, izraelski i američki avioni su u najmanje tri navrata uvežbavali ovakve napade, a mediji u Tel Avivu objavili su da je nekoliko aviona F-35 uspelo neopaženo da uleti u iranski vazdušni prostor.
Takav razvoj događaja izazvao je iranske vlasti na razmišljanje o nabavci protivvazdušnih sistema S-400, koji se takođe pominju u složenim pregovorima o saradnji Moskve i Teherana. Spekulacije o isporuci ovog sistema Iranu, donekle, zamrle su kada je iranska vojska predstavila protivvazdušni sistem Bavar 373.
Istovremeno, Amerikanci već mesecima tvrde da Iran isporučuje Rusiji i balističke projektile navodeći, takođe, da su od aprila prošle godine desetine transportnih aviona iranske Revolucionarne garde sletele na ruske aerodrome.
Lavina spekulacija o prodaji „suhoja“ Iranu pokrenuta je još krajem prošle godine, kada su u iranskoj vazduhoplovnoj bazi snimljeni Su-35 i ruski transportni avion. Američki vojni zvaničnici su ovaj događaj opisali kao uvod u transfer oružja.
U komplikovanu igru oko trampe aviona za dronove uključio se i izraelski Mosad, navodeći da su Rusi vlastima u Teheranu omogućile pristup gomili satelitskih snimaka tajnih lokacija širom Izraela.
Optužbe iz Tel Aviva usledile su svega nekoliko dana pošto su Rusi sa Bajkonura lansirali raketu-nosač na kojoj je bio iranski satelit „Hajam“, što je odmah dovelo do medijske panike u Vašingtonu i Tel Avivu, zbog navodne nove mogućnosti dve države da špijuniraju pokrete trupa od Ukrajine do Zapadne obale i Pojasa Gaze.
Rade Maroević
Izvor: RTS
