Поводом обележавања десете годишњице од почетка регистрације срб. домена, Фондација Регистра националног интернет домена Србије (РНИДС) представила је још једно писмо српске ћирилице аутора Петра Василића, посебно дизајнирано за приказ на екрану.
Једно од фонетски најсавршенијих писама на свету, а по мишљењу дизајнера, и једно од најлепших, ћирилица као део нашег идентитета имала је различите фазе у начину на који је коришћена, како је писмо изгледало, што је утицало и на то када и колико смо је у свакодневној писаној комуникацији користили.
Имали смо један период деведесетих година када је она, нажалост, била искоришћена за одређени пропагандни домен и самим тим је коришћена у неком лошијем облику. Нека врста интерпретације Мирослављевог јеванђеља, али на један, благо речено, примитиван и непрофесионалан начин у смислу дизајна и типографије, сматра графички дизајнер Славимир Стојановић.
Након тога, пред графичким дизајнерима је био велики изазов – отргнути се од оваквог доживљаја ћирилице и почети је сагледавати као национално благо. Квалитетни фонтови доприносе да је данас чешће користимо на компјутерима и мобилним телефонима.
Фондација РНИДС у сарадњи са „Типометром“ представила је још једно писмо српске ћирилице посебно дизајнирано за екране.
„Углавном је проблем код већине фонтова што имају само руску ћирилицу и овде смо ми подесили да је на тим основним кодним местима српска ћирилица да бисмо могли својим корисницима лакше то да приближимо“, наводи Петар Василић, аутор новог фонта.
Естетика и наслеђе које ћирилица носи инспиративна је бројним ликовним уметницима. Славимиру Стојановићу од почетка каријере.
„То наслеђе које се после прелило у деконструктивизам и дадаизам је оно где ја и дан данас црпим. Дакле, зенитизам, Љубомир Мицић, оно што се у овом региону дешавало двадесетих година 20. века и даље је потентно и врло витално, а ту ћирилица заузима јако значајан егзотичан и културолошки део“, додаје Стојановић.
Заступљености ћирилице у свакодневном животу доприноси и број регистрованих ћириличних домена на интернету. Данас их је око две и по хиљаде.
Извор: РТС
