Звезда се нестварно испромашивала у Швајцарској. Толико да помишљам као да су њени играчи на фудбалски терен оне ноћи залутали из неког другог спорта. Мислим на играче нападаче.
Ови у одбрани и средњем реду су одиграли максимално. Толико отетих лопти на средини терена натјерало ме је да по први пут помислим како су „толики странци“ збиља измјенили менталитет нашег фудбала. Али – странци у нападу су убили сваку наду. Kа та стро фа!
Придружујем се иницијативи да се под хитно нешто мијења са овим извањцима. Док је играо Милан Павков, било је и побједа над најјачима у Београду. Ово гледање унапријед изгубљених утакмица је постало сморно.
Међутим, није само проблем у српском фудбалу и у Звезди. Бацам поглед на табеле група Лиге шампиона и на посљедњем, четвртом мјесту видим све саме бивше прваке Европе: Селтик, Милан, Манчестер Јунајтед. А ту је и чувена Севиља. Тако да, само по себи, пласман није катастрофалан.
Али игра људи у „црвено белом“ дресу није достојна славног имена. Мислим оне промашаје може направити било ко од нас из рекреативног балона. Не може горе…
Оливер Јанковић
